Jelena Bačić Alimpić: Teško se rastajem od svojih junaka

Deseti, jubilarni roman „Neki drugi život“ Jelene Bačić Alimpić uveliko je pronašao put do ruku njenih čitalaca. Spisateljica je i ovog puta svojoj publici donela uzbudljivu, napetu i psihološki iznijansiranu priču o izdaji, odanosti i neuništivoj volji da se opstane i voli. Karaktere i sudbine svojih junaka pažljivo sklapa i teško se rastaje od njih, ali ipak se trudi da snažno pliva u ovom poslu, koji joj, kako kaže, oplemenjuje život.

Deseti roman je pred čitaocima. Kakvu ste avanturu pripremili ovog puta?

Rolerkoster emocija, a žanrovski snažna psihološka drama sa elementima trilera. Radnja romana dešava se u Holandiji i ono što ovaj, deseti, jubilarni roman razlikuje od drugih jeste to što sam se „odmakla“ od raznih epoha o kojima sam pisala u prethodnim knjigama. Događaji se odigravaju u sadašnjem vremenu, sa ponekim, retkim, retrospekcijama.

Da li postoji trema, pošto je ovo ipak jubilarni roman?

Postojala je dok knjiga nije došla u ruke čitalaca. Međutim, svaki dan dobijam mnogo lepih, dirljivih komentara i zbog toga sam zaista srećna.

Ovo je napeta priča o izdaji, odanosti, ali i želji da se voli. Sa kojim se situacijama susreću bliznakinje Irena i Marta i do kojih zaključaka dolaze na kraju romana?

Ne mogu baš da otkrijem radnju romana, ali mogu da kažem da se suočavaju sa teškim životnim izazovima. Preživljavaju izdaju, zaveru, teške gubitke, ali i međusobnu, pa i porodičnu ljubav, koja ih drži u životu sve dok jedna od njih ne izgubi sve.

Vaše romane uglavnom čitaju žene. Šta pronalaze u njima?

Žene generalno mnogo više čitaju knjige nego muškarci. Sigurna sam da pronalaze ljubav, suočavanje sa prošlošću, nežnost, neprestanu borbu, ali iznad svega prepoznaju moju emociju, poistovećuju se sa likovima i urone u taj čudesni svet mašte koji ih barem na neko vreme otrgne od ovog ludila u kojem živimo.

Kada pročitamo roman „Neki drugi život“, svako od nas će izvući neku poruku. Koja bi to poruka bila univerzalna?

Poruka bi bila da, uprkos izdajama, gubicima i svim životnim nedaćama, moramo sačuvati volju i želju da opstanemo i volimo.

Opišite svoje romane u tri reči.

Emocije, neizvesnost, ljubav.

Kako vam se čine ovih deset godina pisanja, druženja sa junacima romana, čitaocima...?

Proletele su. Toliko sam divnih ljudi upoznala, potpisala na stotine hiljada knjiga, obišla bezbroj mesta ne samo u Srbiji već i na bivšim jugoslovenskim prostorima i svugde doživela mnogo ljubavi, lepih reči i nezaboravnih večeri. To su trenuci koje ću pamtiti do kraja života. A što se junaka mojih knjiga tiče, svi oni žive u meni. I nije mi lako.

Da li ste se ikad pokajali što ste zaplivali ovim vodama ili mislite da je to trebalo možda i ranije da se desi?

Mislim da je sve baš ovako moralo i trebalo da bude. Nikada se nisam pokajala i znam da neću. Ovo je težak, usamljenički posao, ali i ogromna ljubav, koja mi oplemenjuje život.

Da li pravite pauzu ili ste već počeli sa pisanjem jedanaestog romana?

Bilo bi prerano da započnem nešto novo. Teško se rastajem od svojih junaka, još uvek sam s njima. A i vreme je mnogo teško i tužno i nadam se da mi ono neće biti inspiracija za jedanaesti roman. Biće svega, samo da bude nas i da svi zajedno ostanemo zdravi i fizički i psihički. Za ostalo ćemo se lako snaći.

Novinar: M. Krstajić

Izvor: Informer