Nakon uspešnog beogradskog potpisivanja novog romana „Pismo gospođe Vilme“, Jelena Bačić Alimpić družiće se sa svojim sugrađanima. U petak, 4. maja, od 18 do 20 časova, svoj roman potpisivaće u knjižari Delfi u Novom Sadu (Kralja Aleksandra 3).
Novi roman autorke bestselera „Ringišpil“.
Svaka porodica krije svoje tajne. Neke je, međutim, bolje ostaviti zakopane.
Roman o tajnama porodične prošlosti i sudbini žene koja je svoj život žrtvovala zbog ljubavi.
„Ne tražim oproštaj, jer on za mene ne postoji. Tražim pomilovanje za svoju grešnu dušu zbog onih koji će ime porodice Vajs prenositi pokolenjima. I to je sve čemu se naposletku nadam...“
Da li vredi žrtvovati ljubav za dobrobit svoje porodice?
Artur Vajs, profesor komparativne književnosti u Virdžiniji, iznenada dolazi do saznanja o tajnama porodične prošlosti. Zaintrigiran neobičnim otkrićem, odlučuje da se zaputi u zemlju predaka, Srbiju, gde upoznaje rođaku Gizelu i dobija misteriozna pisma svoje bake Vilme i Isaka Vajsa, koja mu otkrivaju istinu o neobičnoj sudbini porodice Vajs. Iz lavirinta Vilminih strasti i palanačkih intriga, Artur dolazi do odgovora na životna pitanja koja su ga mučila godinama.
Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Ringišpil“, u novom romanu „Pismo gospođe Vilme“ piše o ženi koja trpi i žrtvuje se zbog ljubavi udajom za čoveka koga ne voli. Ovaj misteriozni i senzualni roman otkriva skrivenu istinu o jednoj nesvakidašnjoj vojvođanskoj građanskoj porodici i patnjama žene koja je žrtvovala svoju ljubav kako bi druge sačuvala od siromaštva. „Pismo gospođe Vilme“ je dirljiva priča o ljubavi i prijateljstvu, složenom odnosu oca i sina, osveti i neuzvraćenoj ljubavi, ali pre svega tragična ispovest o sudbini jedne porodice.
„Umetnost ima smisla samo ako se deli sa drugima – poruka je novog romana Jelene Bačić Alimpić, a njen glavni junak konačno u svojoj napaćenoj duši nalazi spokoj, dok panonski nemir donosi miris Dunava koji će iz Novog Sada sa sobom poneti natrag u Ameriku, sklapajući poslednje stranice ove neobične porodične sage. Upravo tu počinje da se odmotava zamršeno klupko romana koji spaja vekove i u prošlosti pronalazi nauk za budućnost.“ Milomir Marić
Novi roman autorke bestselera „Ringišpil“.
Svaka porodica krije svoje tajne. Neke je, međutim, bolje ostaviti zakopane.
Roman o tajnama porodične prošlosti i sudbini žene koja je svoj život žrtvovala zbog ljubavi.
„Ne tražim oproštaj, jer on za mene ne postoji. Tražim pomilovanje za svoju grešnu dušu zbog onih koji će ime porodice Vajs prenositi pokolenjima. I to je sve čemu se naposletku nadam...“
Da li vredi žrtvovati ljubav za dobrobit svoje porodice?
Artur Vajs, profesor komparativne književnosti u Virdžiniji, iznenada dolazi do saznanja o tajnama porodične prošlosti. Zaintrigiran neobičnim otkrićem, odlučuje da se zaputi u zemlju predaka, Srbiju, gde upoznaje rođaku Gizelu i dobija misteriozna pisma svoje bake Vilme i Isaka Vajsa, koja mu otkrivaju istinu o neobičnoj sudbini porodice Vajs. Iz lavirinta Vilminih strasti i palanačkih intriga, Artur dolazi do odgovora na životna pitanja koja su ga mučila godinama.
Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Ringišpil“, u novom romanu „Pismo gospođe Vilme“ piše o ženi koja trpi i žrtvuje se zbog ljubavi udajom za čoveka koga ne voli. Ovaj misteriozni i senzualni roman otkriva skrivenu istinu o jednoj nesvakidašnjoj vojvođanskoj građanskoj porodici i patnjama žene koja je žrtvovala svoju ljubav kako bi druge sačuvala od siromaštva. „Pismo gospođe Vilme“ je dirljiva priča o ljubavi i prijateljstvu, složenom odnosu oca i sina, osveti i neuzvraćenoj ljubavi, ali pre svega tragična ispovest o sudbini jedne porodice.
„Umetnost ima smisla samo ako se deli sa drugima – poruka je novog romana Jelene Bačić Alimpić, a njen glavni junak konačno u svojoj napaćenoj duši nalazi spokoj, dok panonski nemir donosi miris Dunava koji će iz Novog Sada sa sobom poneti natrag u Ameriku, sklapajući poslednje stranice ove neobične porodične sage. Upravo tu počinje da se odmotava zamršeno klupko romana koji spaja vekove i u prošlosti pronalazi nauk za budućnost.“ Milomir Marić
