Jedna od najnezamenljivijih knjiga na svetu nekada je služila kao daska za sečenje
„Knjiga iz Egzetera“, napisana u desetom veku, retko je blago. Brojni stručnjaci smatraju je jednim od temelja engleske književnosti. Ali tokom godina pretrpela je daleko veća oštećenja od uobičajne pohabanosti. Kao prvo, jedan od prethodnih vlasnika knjige, koristio ju je kao dasku za sečenje. Drugom je služila umesto podmetača, što je na knjizi bukvalno ostavilo trajni pečat u obliku kruga koji se vidi i na stranicama.
Da bismo razumeli koliko je to užasavajuće, moramo znati šta „Knjiga iz Egzetera“ sadrži. Iako je anglo-saksonski period u Engleskoj trajao otprilike šesto godina, mali broj rukopisa iz tog doba pisanih na staroengleskom je preživeo. Kao najduži i najstariji od četiri toma poezije, „Knjiga iz Egzetera“ je posebno bitna zaostavština bogate usmene tradicije.
„Knjiga iz Egzetera“ sadrži sve: religijske ode, tragične elegije i iznenađujući broj dvosmislenih zagonetki. Na primer: „Zanimljivost visi uz muška bedra, pod ogrtačem svog gospodara. Probušena je na vrhu; kruta je i čvrsta i ima dobar oslonac. Kada muškarac povuče svoju odoru iznad kolena, namerava da vrh viseće stvari gurne u poznatu rupu odgovarajuće dužine, koju je često popunjavao i ranije.“ (Odgovor je „ključ“.)
Ali izgleda da je u određenim trenucima u prošlosti knjiga padala u ruke osobama koje nisu znale kakvo blago imaju. Prvih par stranica knjige nedostaje, a sledeće imaju duboke tragove noža – što sugeriše da se knjiga koristila kao daska za sečenje. Nekoliko listova knjige ima mrlju u obliku prstena, koja se probila kroz stranice.
Najpopularnija teorija kaže da je neko spustio pivo na stranice knjige, ostavljajući trajnu fleku. Ili je možda u pitanju bila posuda sa lepkom.
Nejasno je ko su bili krivci, posebno ako znamo da je knjiga veći deo svog postojanja provela u biblioteci Katedrale u Egzeteru. Prema profesoru anglo-saksonskog Patriku V. Koneru, tekst na tom jeziku bi bio nerazumljiv većini ljudi do trinaestog veka. Knjigu vekovima niko nije čitao, a zbog veličine bila je korisno pomagalo u kuhinji.
Knjiga je ponovo otkrivena u devetnaestom veku, zahvaljujući porastu interesovanja za anglo-saksonski. Najpoznatiji obožavalac knjige, Dž. R. R. Tolkin, iskoristio je termin iz nje kako bi definisao fiktivni svet njegovog legendarnog dela „Gospodar prstenova.“ U poemi „Christ I“, jedan stih kaže Pozdravite Earendela najblistavijeg anđela / iznad Srednje zemlje poslatog ljudima. Srećom po obožavaoce „Gospodara prstenova“, ko god je spustio čašu na „Knjizi iz Egzetera“ nije nastavio to da radi.
Izvor: atlasobscura.com
Da bismo razumeli koliko je to užasavajuće, moramo znati šta „Knjiga iz Egzetera“ sadrži. Iako je anglo-saksonski period u Engleskoj trajao otprilike šesto godina, mali broj rukopisa iz tog doba pisanih na staroengleskom je preživeo. Kao najduži i najstariji od četiri toma poezije, „Knjiga iz Egzetera“ je posebno bitna zaostavština bogate usmene tradicije.
„Knjiga iz Egzetera“ sadrži sve: religijske ode, tragične elegije i iznenađujući broj dvosmislenih zagonetki. Na primer: „Zanimljivost visi uz muška bedra, pod ogrtačem svog gospodara. Probušena je na vrhu; kruta je i čvrsta i ima dobar oslonac. Kada muškarac povuče svoju odoru iznad kolena, namerava da vrh viseće stvari gurne u poznatu rupu odgovarajuće dužine, koju je često popunjavao i ranije.“ (Odgovor je „ključ“.)
Ali izgleda da je u određenim trenucima u prošlosti knjiga padala u ruke osobama koje nisu znale kakvo blago imaju. Prvih par stranica knjige nedostaje, a sledeće imaju duboke tragove noža – što sugeriše da se knjiga koristila kao daska za sečenje. Nekoliko listova knjige ima mrlju u obliku prstena, koja se probila kroz stranice.
Najpopularnija teorija kaže da je neko spustio pivo na stranice knjige, ostavljajući trajnu fleku. Ili je možda u pitanju bila posuda sa lepkom.
Nejasno je ko su bili krivci, posebno ako znamo da je knjiga veći deo svog postojanja provela u biblioteci Katedrale u Egzeteru. Prema profesoru anglo-saksonskog Patriku V. Koneru, tekst na tom jeziku bi bio nerazumljiv većini ljudi do trinaestog veka. Knjigu vekovima niko nije čitao, a zbog veličine bila je korisno pomagalo u kuhinji.
Knjiga je ponovo otkrivena u devetnaestom veku, zahvaljujući porastu interesovanja za anglo-saksonski. Najpoznatiji obožavalac knjige, Dž. R. R. Tolkin, iskoristio je termin iz nje kako bi definisao fiktivni svet njegovog legendarnog dela „Gospodar prstenova.“ U poemi „Christ I“, jedan stih kaže Pozdravite Earendela najblistavijeg anđela / iznad Srednje zemlje poslatog ljudima. Srećom po obožavaoce „Gospodara prstenova“, ko god je spustio čašu na „Knjizi iz Egzetera“ nije nastavio to da radi.
Izvor: atlasobscura.com
