Izložen domaći zadatak star 1800 godina
Drevna voštana ploča je izuzetan primer kako je izgledao domaći zadatak iz grčkog pre 1800 godina. Na njoj se nalaze vežbe za rukopis, pravopis i tablice množenja, predstavlja redak i vredan uvid u način na koji su deca bila podučavana. Tokom četrdeset godina od kada je pronađena nije bila dostupna javnosti, ali će konačno biti predstavljena u Britanskoj biblioteci kao deo izložbe Pisanje: Ostavi svoj trag, od 26. aprila do 27. avgusta ove godine.
Roli Kiting, direktor Britanske biblioteke je izjavio za list „Dejli mejl“ „da je dva reda domaćeg na tablici iglom za pisanje u vosak urezalo dete za koje se veruje da je imalo osam ili devet godina.“ Dodao je: „Ovo je dečji domaći zadatak egipatskog deteta iz drugog veka nove ere, i njegov zapis je i dalje vidljiv na ovoj ploči, koja je otprilike velika kao ajped mini.“
Biblioteka univerziteta u Mičigenu navodi da su voštane ploče bile jedinstveno oruđe za pisanje jer je sadržaj sa njih lako mogao da se obriše omogućujući korisniku da je ponovo koristi. Pravljene su na ravnoj drvenoj površini sa izdignutim ivicama, na koju bi se nanosio tanak sloj voska. Na njima se pisalo pomoću igle za zapisivanje, naprave koja je bila u obliku olovke, sa zaoštrenim krajem za pisanje, i pljosnatim krajem koji je služio za struganje voska da bi se uklonile greške.
O čemu je dete pisalo?
Između ostalog, dete je na ploči zapisalo reči citata koji glasi: „Treba prihvatati savete samo od mudrih ljudi.“ Međutim, ono što je fascinantno u pisanju ovog deteta je pažnja na detalje, pogotovu u ravnanju slova i reči. Koristilo je lenjir da postigne savršeno horizontalno poravnanje da bi sva slova bile iste visine.
Drevni Grci su koristili i druge alatke za pisanje, mastilo i papirus ili rezbarije u kamenu. Izveštaj „Nešnal Džiografika“ navodi arheološko iskopavanje u blizini sadašnjeg sela Ikaina, gde je pronađena drevna ploča koju je napravio „mikenski pisar koji je govorio i grčki, između 1450. i 1350. godine p.n.e.“. Arheolozi tvrde da bi „pisanje“ bilo smatrano „čarobnim i misterioznim“ u to vreme, i da je ova ploča preživela „jer se hrpa đubreta zapalila pre nekih 3.500 godina.“
Izvor: ancient-origins.net
Prevod: Aleksandar Mandić
Biblioteka univerziteta u Mičigenu navodi da su voštane ploče bile jedinstveno oruđe za pisanje jer je sadržaj sa njih lako mogao da se obriše omogućujući korisniku da je ponovo koristi. Pravljene su na ravnoj drvenoj površini sa izdignutim ivicama, na koju bi se nanosio tanak sloj voska. Na njima se pisalo pomoću igle za zapisivanje, naprave koja je bila u obliku olovke, sa zaoštrenim krajem za pisanje, i pljosnatim krajem koji je služio za struganje voska da bi se uklonile greške.
O čemu je dete pisalo?
Između ostalog, dete je na ploči zapisalo reči citata koji glasi: „Treba prihvatati savete samo od mudrih ljudi.“ Međutim, ono što je fascinantno u pisanju ovog deteta je pažnja na detalje, pogotovu u ravnanju slova i reči. Koristilo je lenjir da postigne savršeno horizontalno poravnanje da bi sva slova bile iste visine.
Drevni Grci su koristili i druge alatke za pisanje, mastilo i papirus ili rezbarije u kamenu. Izveštaj „Nešnal Džiografika“ navodi arheološko iskopavanje u blizini sadašnjeg sela Ikaina, gde je pronađena drevna ploča koju je napravio „mikenski pisar koji je govorio i grčki, između 1450. i 1350. godine p.n.e.“. Arheolozi tvrde da bi „pisanje“ bilo smatrano „čarobnim i misterioznim“ u to vreme, i da je ova ploča preživela „jer se hrpa đubreta zapalila pre nekih 3.500 godina.“
Izvor: ancient-origins.net
Prevod: Aleksandar Mandić
