Izabrana dela nobelovca Česlava Miloša na posebnoj akciji

Poljsko-litvanski književnik Česlav Miloš sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.

Od četvrtka 25. juna u okviru kompleta „Izabrana dela Česlava Miloša“ možete naći naslove „Abecedar“, „Zapisi na salveti“ i „Planine Parnasa“, i to po specijalnoj ceni od 1.499 dinara. Komplet možete poručiti samo na sajtovima www.laguna.rs i www.delfi.rs, a članski i količinski popusti neće važiti.

Pisana u formi rečnika, knjiga „Abecedar“ može se čitati od početka, iz sredine ili s kraja a da se ne izgubi nit piščeve misli ni celina njegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je živeo, njegove više ili manje značajne protagoniste i događaje koji su ga obeležili, u „taj ljudski čestar koji nazivamo istorijom naše savremenosti“.

Adam i Eva, alhemija, Amerika, automobil, Balzak, bogumili, Dostojevski, engleski jezik, grad, glupost Zapada, istina, prva ljubav, novac, predrasude, Rembo, slava, umišljanje i znanje – samo su neke od blizu dve stotine odrednica o temama, pojavama i ljudima koje su Česlava Miloša opsedale tokom života.

U knjizi „Zapisi na salveti“ sabrani su autorovi eseji nastali u poslednjoj deceniji XX veka. U izboru i prevodu Ljubice Rosić, ove oglede povezuje kritički odnos prema civilizaciji s kraja veka, prema njenoj površnosti i lažnim vrednostima, pružajući čitaocu jasno komponovanu i celovitu knjigu. Pored promišljanja nemoralnosti umetnosti, značaja poljske poezije, statusa savremenih emigranata, čiju je sudbinu i sam podelio, ovde nalazimo i Miloševe uspomene, portrete prijatelja i poznanika, poznatih pesnika i prozaista, pa i pisaca sa čijim se pogledima nije slagao, pronalazeći u njihovom delu ono što najviše intrigira današnjeg čitaoca.

U Miloševoj antiutopiji „Planine Parnasa“ planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viška vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta – najviša centralna vlast, koja ne upravlja javno, već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja, kao što je Više bratstvo nirvane. Pošto je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet, bez bogova, mudraca i autoriteta, čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima, univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom, policijski aparat je suvišan zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji um…