Iz prve ruke: „Pitajte filozofa“
Da li ste se ikada pitali šta filozofi zapravo rade? Kako filozofsko promišljanje može da se primeni na svakodnevni život i koliko je značajno za svakoga od nas, saznajemo iz knjige Ijana Olasova „Pitajte filozofa“, koju nam predstavlja urednik Srđan Krstić.
„Ne filozofiraj mnogo“, rečenica je koju često možete da čujete, a uveren sam da je do sada nekoliko puta bila upućena upravo vama, kada ste po mišljenju sagovornika krenuli da komplikujete i mnogo pričate u vezi sa nečim što i nije komplikovano. Ili je bar vaš sagovornik tako mislio. Bilo kako bilo, filozofija je nekako došla na loš glas, a glagol filozofirati je stekao značenje pametovati i dobio negativni predznak.
Svesni da je filozofija obeležena kao „teška“ i dosadna, mladi američki filozof Ijan Olasov i njegove kolege rešili su da svoju struku približe javnosti i da pokažu kako filozofsko razmišljanje može da se upotrebi i bude korisno u svakodnevnom životu. U nekoliko gradova u Americi su na glavne trgove postavljali tezgu za kojom je sedelo nekoliko filozofa i na kojoj je stajao natpis: „PITAJTE FILOZOFA“. A ljudi su prolazili i pitali. Tako je nastala ova knjiga.
Originalan, mudar, pravi filozofski pristup. Vratili su filozofiju tamo gde je i nastala, izbacili je iz amfiteatra i sa predavanja na trgove, među ljude.
Pitanja je koliko i ljudi
Pitanja su postavljali mnogi i zato su pitanja različita, pa su ona odabrana za knjigu podeljena po oblastima kojima pripadaju. Ima tu kosmoloških, „velikih“ pitanja kao što su: „Postoji li Bog?“, „Šta je smisao života?“, „Šta je sreća?“, „Postoji li život posle smrti?“, na koja smo u filozofiji naviknuti, ali je autor majstorski prikazao odgovore koji nisu osmišljavani mesecima da bi bili objavljeni u časopisu, već su pružani ljudima koji su sedeli za tezgom ispred filozofa, na licu mesta. A prolazili su ljudi različitih godišta i nivoa obrazovanja, pa je bilo i praktičnih pitanja tipa: „Da li je prihvatljivo držati ribice kao kućne ljubimce?“, ili „Treba li da dajem novac beskućnicima?“, a posebno su se isticala duboko filozofska pitanja mladih umova, samo naizgled naivna: „Da li je kečap smuti?“, ili „Ako Supermen svoju moć crpi iz Sunca, zašto nije preplanuo?“. Pitanja je puno, koliko i ljudi, i svako zaslužuje filozofski odgovor.
Ovakvih knjiga nema mnogo. Originalne, duhovite, besprekorno napisane, a zasnovane na stvarnom životu i interesovanjima. Na neposredan način, bez udžbeničkih klišea zainteresovaće vas za filozofiju, pokazati vam koliko je danas ključno povezana s ostalim naukama i šta zaista znači kada filozofiraš. Biće vam jasno da filozofija nije ni „teška“ ni „akademska“, već duboko uronjena u život i uvek nam može pomoći da svet vidimo kristalno jasno. Zato sa zadovoljstvom pročitajte knjigu i filozofirajte.
Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 12
„Ne filozofiraj mnogo“, rečenica je koju često možete da čujete, a uveren sam da je do sada nekoliko puta bila upućena upravo vama, kada ste po mišljenju sagovornika krenuli da komplikujete i mnogo pričate u vezi sa nečim što i nije komplikovano. Ili je bar vaš sagovornik tako mislio. Bilo kako bilo, filozofija je nekako došla na loš glas, a glagol filozofirati je stekao značenje pametovati i dobio negativni predznak.
Svesni da je filozofija obeležena kao „teška“ i dosadna, mladi američki filozof Ijan Olasov i njegove kolege rešili su da svoju struku približe javnosti i da pokažu kako filozofsko razmišljanje može da se upotrebi i bude korisno u svakodnevnom životu. U nekoliko gradova u Americi su na glavne trgove postavljali tezgu za kojom je sedelo nekoliko filozofa i na kojoj je stajao natpis: „PITAJTE FILOZOFA“. A ljudi su prolazili i pitali. Tako je nastala ova knjiga.
Originalan, mudar, pravi filozofski pristup. Vratili su filozofiju tamo gde je i nastala, izbacili je iz amfiteatra i sa predavanja na trgove, među ljude.
Pitanja je koliko i ljudi
Pitanja su postavljali mnogi i zato su pitanja različita, pa su ona odabrana za knjigu podeljena po oblastima kojima pripadaju. Ima tu kosmoloških, „velikih“ pitanja kao što su: „Postoji li Bog?“, „Šta je smisao života?“, „Šta je sreća?“, „Postoji li život posle smrti?“, na koja smo u filozofiji naviknuti, ali je autor majstorski prikazao odgovore koji nisu osmišljavani mesecima da bi bili objavljeni u časopisu, već su pružani ljudima koji su sedeli za tezgom ispred filozofa, na licu mesta. A prolazili su ljudi različitih godišta i nivoa obrazovanja, pa je bilo i praktičnih pitanja tipa: „Da li je prihvatljivo držati ribice kao kućne ljubimce?“, ili „Treba li da dajem novac beskućnicima?“, a posebno su se isticala duboko filozofska pitanja mladih umova, samo naizgled naivna: „Da li je kečap smuti?“, ili „Ako Supermen svoju moć crpi iz Sunca, zašto nije preplanuo?“. Pitanja je puno, koliko i ljudi, i svako zaslužuje filozofski odgovor.
Ovakvih knjiga nema mnogo. Originalne, duhovite, besprekorno napisane, a zasnovane na stvarnom životu i interesovanjima. Na neposredan način, bez udžbeničkih klišea zainteresovaće vas za filozofiju, pokazati vam koliko je danas ključno povezana s ostalim naukama i šta zaista znači kada filozofiraš. Biće vam jasno da filozofija nije ni „teška“ ni „akademska“, već duboko uronjena u život i uvek nam može pomoći da svet vidimo kristalno jasno. Zato sa zadovoljstvom pročitajte knjigu i filozofirajte.
Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 12
