U vreme kada je za mnoge ljude vrhunac borbe za slobodu to što odbijaju da nose masku i s ponosom se kočopere među onima koji se čuvaju, u doba kada drhtimo i ne možemo više da izdržimo bez noćnog provoda, koncerata i punih stadiona, kada su filmski hitovi gomila visokobudžetnih saga o superherojima i njihovim supermoćima, postavlja se pitanje šta zaista znači biti heroj od krvi i mesa, biti pravi borac za slobodu, šta znači biti čovek. A Vitold Pilecki, dobrovoljac na kojeg se odnosi naslov ove knjige, bio je Čovek. Sa velikim slovom. Borac. Pravi heroj bez supermoći, mnogo hrabriji odlučniji i čvršći od svih tih junaka koji lete, bljuju vatru i žestoko udaraju pesnicama.

Za redova Rajana ste sigurno čuli jer je on lik iz Spilbergovog filma, ali nije postojao kao što ne postoje ni dvanaest žigosanih, ni mnogi drugi junaci Drugog svetskog rata na koje smo navikli i koje je promovisala moderna kultura, u šta spadaju i naši simpatični Prle i Tihi. Svi su oni izmišljeni.

Vitold Pilecki je postojao, ali o njemu nije snimljen film jer su njega pobednici namerno zaboravili. Borio se protiv Nemaca kad su napali Poljsku, otišao u Pokret otpora kad su Nemci pobedili. Tu je počeo na kašičicu da dobija informacije o misterioznom novoosnovanom logoru koji je gutao ljude i o kome se malo znalo. Sam je organizovao da ga Nemci uhvate i da ga deportuju u grotlo pakla. U Aušvic. Nisu ga uhvatili, nije to bila igra sudbine. Bila je to njegova odluka. Bio je Dobrovoljac.

Otišao je da bi odatle izvestio šta se zaista događa u logoru, pretrpeo je sve muke ovog sveta, preživeo i tifus, organizovao tihi otpor, bekstvo mnogih zatvorenika, a na kraju i svoje. Borio se u Varšavskom ustanku, borio se za slobodnu Poljsku. Osudili su ga i ubili Sovjeti, iako je izveštavao i o zverskom ponašanju nacista prema sovjetskim zatvorenicima u obližnjem Birkenauu i molio za pomoć. Saveznici nisu u potpunosti verovali u njegove izveštaje. Jedni su ga posle rata uklonili i pokušali da izbrišu svaki trag njegovog postojanja, za druge je bio dokaz da su znali za zločine ali nisu ništa uradili, pa nisu imali ništa protiv da ovog čoveka pokrije zaborav.

Zahvaljujući Džeku Fervederu i njegovom dugogodišnjem istraživanju, kao i ljudima koji su sačuvali dokumente koji potkrepljuju ovu priču, možemo da uživamo u knjizi „Dobrovoljac“, biografiji koja po dramaturgiji i strukturi nadilazi uzbudljive romane i filmska scenarija. Ovo je knjiga koja izaziva duboke emocije, koju ćete pročitati kao najuzbudljiviji triler, svesni da nije u pitanju izmišljeni lik već tihi junak, koji se do krajnjih granica ljudske izdržljivosti bori protiv zla. „Dobrovoljac“ je priča o hrabrosti, odlučnosti, istrajnosti, o tome šta znači biti čovek u zla vremena, jedinstveno faktografsko delo, kojem bi na stilu i dinamici pozavideli mnogi romani.

Kao urednik sam u poziciji da vidim u koliko se knjiga, koje nam dolaze na razmatranje, pozivaju na Fervederov rad i ističu svetao primer Vitolda Pileckog, a to je najupečatljivije u svetsko bestseleru „Ma sve je sje*ano“, Marka Mansona, autora najprodavanije Lagunine knjige iz oblasti publiscitike „E, zabole me“. Šta sve povezuje ova dva Mansonova kvalitetna (i samo naizgled neozbiljna) naslova, autore koji stvaraju nova dela i „Dobrovoljca“, knjigu o izuzetnom čoveku, borcu protiv tame i zla, moraju da otkriju čitaoci jer Vitold Pilecki polako ali sigurno postaje novi simbol ljudske hrabrosti, nova mera za imenicu čovek.

Autor: Srđan Krstić, urednik izdanja