Iz pera književnice Ljubice Arsić o romanu „Adio, kauboju“: Zaleđenost ispod vrelog sunca
Stranče, ovde te zakon ne štiti. U ovom grafitu s početka knjige sadržana je suština atmosfere romana hrvatske spisateljice Olje Savičević Ivančević, koja opisuje ksenofobičnu klimu malog mesta sa pojedincima drugačijim od „razuzdane gomile“: poput usamljeng kauboja, crvenokose varijante Kalamiti Džejn, glavna junakinja Ruzinava se, posle izvesnog izbivanja u drugom gradu, vraća u svoj da otkrije istinu i, pravde radi, sprovede osvetu. Nerasvetljeno samoubistvo mlađeg brata tinejdžera, koji se sa nadvožnjaka bacio pod voz, biće povod da usput raspakuje sopstveni težak kofer mučnog odrastanja obeleženog i preranim gubitkom oca.
Spremna da se uhvati ukoštac sa lažnim herojima siledžijama i pasivnim posmatračima koji nedelovanjem izneveravaju harmonično postignuće, ona se suočava sa zaleđenošću provincije koju ni najjače sunce nije u stanju da odledi. Ispod privida normalnosti vrebaju tajne i ludilo. Zubi škripe iza spuštenih škura. Iako dolazak stranaca podrazumeva materijalno sigurniji život, provincijalni patološki strah od Drugog i Drugačijeg toliko je jak da će uspeti da porazi svaku očekivanu idilu pored mora.
Hrabra i svojeglava Ruzinava ne pripada uobičajenoj slici. Ona je riđokosa, otac joj je potomak Švabe. Njen brat, koji se družio sa neobičnim veterinarom Šainom kao izašlim iz Prustovog romana, nije uspeo da se suprotstavi bahatosti mesnih nasilnika, koji surovošću beže od fjake i monotonije.
Ovaj roman postavlja pitanje o tome koliko se onome koji „ne blista u svakodnevnim stvarima“ pruža prilika da se ostvari. Dečak koji je zadivljen zvezdama i želi da postane astronom, riđokosa devojčica s knjigom u ruci ili mesni debeli veterinar koji sluša klasičnu muziku, kako da svi takvi prežive u banalnom okruženju lišenom duhovnosti? Sredina, koja obeleži onog ko se razlikuje, deluje nasilno ne samo bukvalno već i stavljajući mu oružje u ruke, uz prećutano uputstvo da je ono za drugačijeg najsrećniji izlaz. Nasuprot neobičnom pojedincu, koji izgleda kao da deluje u nekom filmu, okrutni podmladak mediokriteta, sa navalom mladalačkog testosterona, usred sumornih strasti i predubeđenja, uvek će se usmeriti na onog različitog prema čijoj autentičnosti oseća zavist.
Pored glavne junakinje, u romanu se pojavljuju Ruzinavina majka paralisana sedativima i razvedena sestra sa rezonerskom snagom cinika pristalog da preživi krećući se po zatvorenoj putanji ispunjenoj preranim smrtima bliskih muškaraca. Ženski likovi su ubedljivo razvijeni i izdvajaju se od skiciranih muških, kojima je isisana životna snaga i koji lebde kao senke na jakom mediteranskom suncu. Trougao nesrećnog matrijarhata u ovoj knjizi zadobio je pun smisao u preživljavanju i nadvladavanju muške snage pristale da u određenim okolnostima tlači i uništava.
Autorka sigurnom spisateljskom rukom smešta obrasce vesterna i mitsko vreme moćnih frajera u dalmatinsko predgrađe sa oskudnom panoramom zasutom cementnom prašinom, u kojoj banda tek stasalih divljaka tiraniše slabije od sebe. Sa elementima pop kulture, stripa i grafita, te jezikom savremenih medija, skrećući u epizodne rukavce i ponovo se vraćajući na opasni auto-put, autorka vodi pripovedanje kroz letnji usijani vazduh prepun mirisa suvog bilja. Time čitanje ovog romana postaje pravo uživanje za onog kome je književnost sveto i svetlo mesto, a ne samo bekstvo u jeftinu zabavu.
Autor: Ljubica Arsić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 36
