Istorija u novom ključu – Obrazloženje odluke o dodeli Nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“ Radoslavu Petkoviću

Žiri za dodelu Nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“ – koji čine Nadežda Čačinović, Slavica Perović i Mihajlo Pantić (predsednik) – posle više elektronskih konsultacija, na završnoj sednici takođe održanoj imejl-prepiskom 9. juna 2021. godine, jednoglasno je odlučio da dobitnik te nagrade za 2019/2020. godinu bude romansijer, pripovedač, esejista i prevodilac Radoslav Petković (1953). Jezgro Petkovićevog proznog opusa čine tri nadstandardno vredna romana: Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993) i Savršeno sećanje na smrt (2008), od kojih je roman Sudbina i komentari, višestruko prevođen i nagrađivan, uvršten i na listu deset najboljih romana nagrađenih Ninovom nagradom. To jezgro okružuju i drugi autorovi romani Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), knjige priča Izveštaj o kugi (1989, Andrićeva nagrada) i Čovek koji je živeo u snovima (1998), kao i brevijari esejističke proze Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007) i Upotreba vilenjaka (2008).

Suština Petkovićevog proznog opusa mogla bi se opisati sintagmom „istorija u novom ključu“, budući da pisac pitanjima preseka istorije i pojedinačne ljudske egzistencije o kojima mahom piše u svojim knjigama, pristupa tako što pripovedanjem sazdaje u osnovi antiepsku strategiju jezičkih gradivnih postupaka. Za razliku od pretežnog dela ovovremene prozne produkcije, podjednako u južnoslovenskom kulturnom arealu, ali i u zapadnom svetu, uglavnom označene tematizacijom svakodnevice koju je iznova preobrazila tehnološka era, gurnuvši književnost na marginu kulture, Radoslav Petković je, poput značajnih pisaca bliže i dalje tradicije, u svojim romanima, pripovetkama i esejima u prvi plan stavio istoričnost narativne konstrukcije. Tako je u ključu postmodernističke poetike, koja je modelom istoriografske metafikcije relativizovala, ali ujedno i osnažila važnost istorične prirode samog znanja, stvorio samosvojan, prepoznatljiv, imaginativni prozni svet. Susret prošlosti i sadašnjosti u tom i tako predstavljenom svetu otvara horizont univerzalnih svojstava ljudske prirode i egzistencije, nezavisno od toga kada se i gde se ljudski život odvija: pred hukom istorije čovek ostaje nemoćan poput onog anđela na slici Pola Klea koga je Valter Benjamin nazvao anđelom istorije. Stoga Petkovićev opus, kako je u kritici već primećeno, treba videti kao odbranu od narastajućeg nihilizma koji uprkos vrtoglavom tehnološkom napretku civilizacije produbljuje njenu krizu, potirući moralne, humanističke vrednosti u korist nezaustavljive stihije ogoljenih interesa bilo koje vrste, i moći koja te interese oglašava i realizuje.

Žiri izražava zadovoljstvo što je bio u prilici da Nagradom „Stefan Mitrov Ljubiša“ još jednom skrene pažnju na vrednost književnog opusa Radoslava Petkovića, u jednoj ravni, poput Ljubiše, svakako i pisca Mediterana, i ujedno čestita dobitniku u uverenju da svojom odlukom na dostojan način produžava i podiže ugled te višedecenijske nagrade koja služi na čast drevnom gradu Budvi.

U Podgorici, Zagrebu i Beogradu 9. juna 2021.

Nadežda Čačinović

Slavica Perović

Mihajlo Pantić (predsednik)