„Istanbul, priča o tri grada“ istorijska knjiga Betani Hjuz o gradu na Bosforu ‒ Čežnja celog sveta
Knjiga koja je više od istorije, priča o ljudima pre nas i Gradu u kojem se prelamala sudbina sveta– ukratko o tome govori knjiga „Istanbul, priča o tri grada I - II“ britanske istoričarke Betani Hjuz. Ovu sjajnu studiju o jednom od najstarijih i najvećih gradova, u kojoj autorka pokazuje da ono drugo i drugačije u odnosu na Zapad postoji i opstaje vekovima, objavila je Laguna. Knjiga „Istanbul“ je inače izvorno objavljena prošle godine u Velikoj Britaniji i od tada se nalazi na bestseler listama, što je retkost za istorijsko štivo.
Istanbul je oduvek bio mesto u kojem se priče i istorija sukobljavaju i prepliću, gde je legenda snažna kao i istorijska činjenica. Ovaj grad sa tri imena tokom vekova – Vizantion, Konstantinopolj, Istanbul – postoji u isti mah i kao ideja i kao mesto, prelazi granice stvarnog i zamišljenog. Carigrad, kako su ga zvali još Sloveni, kapija između Istoka i Zapada, prestonica rimskog, vizantijskog, latinskog i osmanskog carstva, u jednom periodu centar hrišćanstva, a kasnije i islama, i danas je jedan od najvećih gradova na svetu. Arheolozi su pronašli četrdeset i dva sloja ljudskih naseobina na njegovom tlu. Bio je dom Grcima, Persijancima, Rimljanima, Latinima, Vikinzima, Jevrejima, Osmanlijama, Jermenima i mnogim drugim narodima. U Istanbulu i danas postoje Beogradska kapija i Beogradska šuma.
Putujući kroz istoriju autorka nam otkriva mnoga lica ovog „dijamanta između dva safira“, koji je bio i Bogorodičin i krstaški i Alahov grad, a dugo je opisivan kao „čežnja celog svijeta“. Ova jedinstvena biografija grada koji je veličanstven, magičan i mističan je poseban potez genija. Istorija carskog grada prikazana je kao pozorišna predstava u tri čina, a glavni junaci su Kserks, Alkibijad, Konstantin, Justinijan, Teodora, Sulejman Veličanstveni, ali i oni kojima imena nisu zabeležili. Eho njihovih dela dopire do nas dok gledamo ovaj kosmopolis, koji objedinjuje različite vere i nacije i povezuje kontinente. Sa strašću i velikim entuzijazmom, uz impresivnu umešnost, autorka je u potpunosti ispunila veličanstveni zadatak da predstavi istoriju Grada koji traje više od 3.000 godina, ali je priča o njemu iz ovih ili onih razloga bila zanemarena u odnosu na druge velike urbane centre.
Istanbul je oduvek bio mesto u kojem se priče i istorija sukobljavaju i prepliću, gde je legenda snažna kao i istorijska činjenica. Ovaj grad sa tri imena tokom vekova – Vizantion, Konstantinopolj, Istanbul – postoji u isti mah i kao ideja i kao mesto, prelazi granice stvarnog i zamišljenog. Carigrad, kako su ga zvali još Sloveni, kapija između Istoka i Zapada, prestonica rimskog, vizantijskog, latinskog i osmanskog carstva, u jednom periodu centar hrišćanstva, a kasnije i islama, i danas je jedan od najvećih gradova na svetu. Arheolozi su pronašli četrdeset i dva sloja ljudskih naseobina na njegovom tlu. Bio je dom Grcima, Persijancima, Rimljanima, Latinima, Vikinzima, Jevrejima, Osmanlijama, Jermenima i mnogim drugim narodima. U Istanbulu i danas postoje Beogradska kapija i Beogradska šuma.
Putujući kroz istoriju autorka nam otkriva mnoga lica ovog „dijamanta između dva safira“, koji je bio i Bogorodičin i krstaški i Alahov grad, a dugo je opisivan kao „čežnja celog svijeta“. Ova jedinstvena biografija grada koji je veličanstven, magičan i mističan je poseban potez genija. Istorija carskog grada prikazana je kao pozorišna predstava u tri čina, a glavni junaci su Kserks, Alkibijad, Konstantin, Justinijan, Teodora, Sulejman Veličanstveni, ali i oni kojima imena nisu zabeležili. Eho njihovih dela dopire do nas dok gledamo ovaj kosmopolis, koji objedinjuje različite vere i nacije i povezuje kontinente. Sa strašću i velikim entuzijazmom, uz impresivnu umešnost, autorka je u potpunosti ispunila veličanstveni zadatak da predstavi istoriju Grada koji traje više od 3.000 godina, ali je priča o njemu iz ovih ili onih razloga bila zanemarena u odnosu na druge velike urbane centre.
Betani Hjuz kaže da se sa Istanbulom prvi put srela kada je imala 18 godina. „Dopala mi se njegova snaga, sjaj i buka grada“, kaže ona. „Volim njegov urođen karakter. Zato što je oduvek bilo mesto susreta, ne samo sa istoka i zapada, već i kritično, severa i juga ‒ a ljudi to zaboravljaju ‒ da Bosfor povezuje Rusiju na severu sa Afrikom na jugu. Dakle, ako istražujete priču o gradu, završićete istraživanje sa pričom o svetu. Pišući ovu knjigu htela sam da vidim kako je ostatak sveta uticao na Istanbul i kako se ono što se dogodilo u gradu razvijalo i uticalo na globalnu priču ‒ tako da je morala postojati međunarodna veza. Ali, Istanbul je oduvek bio grad građana, tako da je to i priča o stanovnicima, i velikim i malim, i bogatima i siromašnima. I takođe, kritički, kako o ženama tako i o muškarcima.“
Betani Hjuz je poznata po tome što se bori sa ženskim figurama, stvarnim i mitskim, a veliki deo njenog rada odnosi se na to kako su žene posmatrane tokom vremena i kako su uticale na našu modernu kulturu. Ta tema i dalje traje u „Istanbulu“ ‒ nekoliko izvanrednih žena postavljeno je tokom pripovesti ove priče. Na pitanje ima li omiljenu junakinju, Hjuz kaže: „Volim Teodoru. Bila je carica Vizantije u VI veku. Otkrila sam je pre 20 godina i od tada sam lagano pisala o njoj. Ona je neverovatan lik. Počela je kao erotična plesačica na hipodromu a završila kao carica miliona kvadratnih milja. Dopada mi se činjenica da je reči sprovodila u delo ne obazirući se šta drugi misli o tome i da li je podržavaju. Čim je imala vlast, ona i njen suprug Justinijan počinju da sprovode reforme. Oni pokušavaju da zabrane seksualnu trgovinu, delovanje makroa, podvođenje i čedomorstvo. Ona gradi sigurnu kuću za prostitutke i pozdravlja izbeglice u carskoj palati. Izvanredno je što je bila dovoljno hrabra da bude pionir socijalne pravde.“
Profesorka Betani Hjuz je nagrađivana istoričarka, autorka i voditeljka, koja se već 25 godina bavi antičkom i srednjovekovnom istorijom i kulturom. Predaje na brojnim univerzitetima u Velikoj Britaniji, između ostalih na Oksfordu i Kembridžu, i naučni je saradnik u Kraljevskom koledžu u Londonu. Napisala je i vodila više od 50 radio i TV dokumentaraca za BBC, Discovery, History… Godine 2013. dodijeljen joj je počasni doktorat na Univerzitetu u Njujorku, u znak priznanja za njen izvanredan doprinos istoriji i njegovoj međunarodnoj promociji. Njene najpoznatije knjige su: „Jelena Trojanska: boginja, princeza i kurva“ i „Pehar otrova: Sokrat, Atina i potraga za dobrim životom“
Autor: Vujica Ognjenović
Izvor: Vijesti
Betani Hjuz je poznata po tome što se bori sa ženskim figurama, stvarnim i mitskim, a veliki deo njenog rada odnosi se na to kako su žene posmatrane tokom vremena i kako su uticale na našu modernu kulturu. Ta tema i dalje traje u „Istanbulu“ ‒ nekoliko izvanrednih žena postavljeno je tokom pripovesti ove priče. Na pitanje ima li omiljenu junakinju, Hjuz kaže: „Volim Teodoru. Bila je carica Vizantije u VI veku. Otkrila sam je pre 20 godina i od tada sam lagano pisala o njoj. Ona je neverovatan lik. Počela je kao erotična plesačica na hipodromu a završila kao carica miliona kvadratnih milja. Dopada mi se činjenica da je reči sprovodila u delo ne obazirući se šta drugi misli o tome i da li je podržavaju. Čim je imala vlast, ona i njen suprug Justinijan počinju da sprovode reforme. Oni pokušavaju da zabrane seksualnu trgovinu, delovanje makroa, podvođenje i čedomorstvo. Ona gradi sigurnu kuću za prostitutke i pozdravlja izbeglice u carskoj palati. Izvanredno je što je bila dovoljno hrabra da bude pionir socijalne pravde.“
Profesorka Betani Hjuz je nagrađivana istoričarka, autorka i voditeljka, koja se već 25 godina bavi antičkom i srednjovekovnom istorijom i kulturom. Predaje na brojnim univerzitetima u Velikoj Britaniji, između ostalih na Oksfordu i Kembridžu, i naučni je saradnik u Kraljevskom koledžu u Londonu. Napisala je i vodila više od 50 radio i TV dokumentaraca za BBC, Discovery, History… Godine 2013. dodijeljen joj je počasni doktorat na Univerzitetu u Njujorku, u znak priznanja za njen izvanredan doprinos istoriji i njegovoj međunarodnoj promociji. Njene najpoznatije knjige su: „Jelena Trojanska: boginja, princeza i kurva“ i „Pehar otrova: Sokrat, Atina i potraga za dobrim životom“
Autor: Vujica Ognjenović
Izvor: Vijesti
