Isidora Bjelica: „Škola za anđele“ nije za svakoga

Ako bismo rekli snaga, pamet i čista emocija, ne možemo, a da ne kažemo ‒ Isidora Bjelica. Zavoleli smo je i volimo je upravo zato što je svih ovih godina bila i ostala svoja, a naša ‒ britkog jezika, požrtvovana majka, a pre svega veliki čovek. Pre samo nekoliko dana, ona je izdala svoju novu knjigu: „Škola za anđele“, a ekskluzivno za Kikinda Online News, Isidora je sa nama otvoreno popričala o prvim impresijama čitalaca, po čemu se razlikuje od njenih ostalih izdanja i da li uopšte svako i može da je čita.

Na samom početku razgovora, da Vas pitam kako ste?

Zamolila sam da mi se to  pitanje ne postavlja, kome još trebaju zdravstveni bilteni, pijem neki novi lek koji za sad daje dobre rezultate, ali zaista se trudim da ne mislim na to kad ne moram.

Iza Vas je težak period. Da li mislite da svima nama, nažalost, moraju da se dese neke loše stvari u životu, kako bismo shvatili ko su nam  pravi prijatelji, ko je uz nas, a ko ne i da li je to put ka nekom lepšem i boljem sutra?

 Pa ne samo prijatelji, što kaže Ekhart Tole patnja je najbolji učitelj, moja nova knjiga je zato i napisana da bih neke duše poštedela patnje, a da neke zakone ljubavi i kosmosa razumeju na lakši način.

Svaka knjiga koju ste do sada objavili, a ima ih dosta, nose simbolične nazive, sa jakom suštinom, porukom i čistom emocijom. Da li je to bio slučaj i sa knjigom „Škola za anđele“ koja je upravo izašla na tržište? Kakve su reakcije ljudi?

Pa dirnuta sam stotinama ljudi koji su strpljivo čekali da im potpišem „Školu za anđele“, divne su reakcije, tople pre svega. Taj roman nije puka zabava, on je neka vrsta priručnika za život za osetljive duše. Nije to knjiga za svakoga. Nije za one koji nisu patili i voleli, koji nisu padali i plakali koji se nisu zapitali šta rade na ovom svetu i zašto im se dešava ono što se dešava…

Koliko mislite da su ljudi upućeni na ljubav u svetu kojem živimo?

Strašno je mnogo destruktivnih programa, ljudi svašta nazivaju ljubavlju. Cilj ove knjige je da to objasni… može se čitati kao autobiografski roman, knjiga inicijacija ali i tajnih Edisonovih dokumenata o česticama duše.

Živimo u takvom jednom brzom vremenu, gde: „Pametan ćuti, a budala progovara“. Rijaliti zvezde postaju osobe od nacionalne važnosti, seks je postao javno eksploatisan kao javno dobro, kao sredstvo da se dođe do određenog cilja ili funkcije. Šta mislite, ima li tome kraja, da li se tome makar nazire kraj i kako sačuvati glavu?

To je neki čudan balans, o tome sam pisala poslednju kolumnu, to je zakon dualnosti zbog mnogo laži, taštine, farisejstva onih koji bi trebalo da su elita kulture imamo odgovor najvulgarnijeg populizma, neobrazovanja, pornografije…

Vi ste uvek rado viđena gošća u Kikindi, u Kulturnom centru, pa šta je to što biste za kraj ovog intervjua poručili svim Kikinđanima?

Nadam se da će im moja „Škola za anđele“ pomoći da uvećaju radost i ljubav, a iskreno se nadam da ćemo dobiti poziv da moja predstava o Nataliji Obrenović gostuje pred mojom omiljenom publikom. Posle pet godina vratila sam se pozorištu, predstava „Šta ostaje posle zanosa“ sa briljantnom Jelicom Brestovac gde god gostujemo izaziva oduševljenje, tako da se nadam da će necenzurisanu priču o najvoljenijoj srpskoj kraljici videti i Kikinda.

Izvor: kikindaonlinenews.wordpress.com