Intrigantno i enigmatično: Najpoznatiji srpski nedovršeni romani
Bora Stanković, Slobodan Selenić, Ivo Andrić, Vladan Desnica, Borislav Pekić i Đorđe Lebović, samo su neka od naših poznatih i velikih književnih imena koja su iz različitih razloga ostavili nezavršene romane iza sebe.
Foto: Freepik
Kao što je to često slučaj, ono što je nedovšeno privlači posebnu pažnju čitalačke publike. Stoga ne bi bilo naodmet da se osvrnemo na temu nezavršenih romana srpskih pisaca i izaberemo one najpoznatije.
Bora Stanković završio samo „Nečistu krv“
Dr Predrag Petrović, profesor srpske književnosti na Filološkom fakultetu, kaže da se fenomen nezavršenih romana pojavljuje još u 19. veku kod našeg prvog romanopisca Milovana Vidakovića, ali da su ipak za našu književnost najznačaniji nedovršeni romani u 20. veku.
„Nedovršeni romani se pojavljuju gotovo kod većine najznačajnijih srpskih modernističkih romanopisaca. Već kod Bore Stankovića imamo dva nedovršena romana. On je zapravo dovršio samo ‘Nečistu krv’, dok su roman ‘Pevci’ i ‘Gazda Mladen’ostali nedovršeni. Tu je svakako ‘Gazda Mladen’ jedno izuzetno prozno ostvarenje i ono potvrđuje da nedovršeni romani baš zato što su nedovršeni, dobijaju jedan poseban umetnički kvalitet. Ta fragmentarnost im zapravo daje jednu dodatnu poetičnu enigmatičnost. Roman ‘Gazda Mladen’ je svojevrsni pandan ‘Nečistoj krvi’, kao nekakav prozni diptih: ‘Nečista krv’ i ‘Gazda Mladen’. Priča o tragičnoj sudbini jednog vranjanskog trgovca“, kaže Petrović.
Jedan od naših velikih pisaca koji takođe ima nedovršen roman je i Miloš Crnjanski. U pitanju je knjiga „Suzni krokodil“ koji je objavljivan u Srpskom književnom glasniku 1931. godine.
„Crnjanski je prekinuo objavljivanje, taj roman nije završio. On svakako ne spada u najbolja ostvarenja Crnjanskog, ali priča o ljubavnom trouglu u međuratnom Beogradu u tom kontekstu nekih društvenih i političkih zbivanja je sigurno vrlo zanimljiva, i u kontekstu čitavog opusa Crnjanskog svakako ima izvestan značaj“, smatra Petrović i dalje pominje slučaj Vladana Desnice i njegovog nedovršenog romana „Pronalazak Athanatika“.
„Skicu tog romana Desnica je već dao u ‘Proljećima Ivana Galeba’ u jednom poglavlju. ‘Pronalazak Athanatika’ je zamišljen kao antiutopijski roman, vrlo aktuelan u današnje vreme, o pronalasku leka protiv raka i kako taj lek protiv same smrti izaziva čitav niz kontroverzi i nemira u društvu.“
Autobiografsko iskustvo Andrićevog tamnovanja
Ivo Andrić takođe ima dva moguća nedovršena romana, dodaje Predrag Petrović.
„U jednom slučaju to je ‘Omer-paša Latas’, objavljen posthumno. Iako nezavršen, ovaj roman bi se mogao čitati kao jedna celina, osmišljena za razumevanje pozicije umetnika u Andrićevom opusu. Međutim, zanimljiv je slučaj Andrićevog mogućeg nedovršenog romana ‘Na sunčanoj strani’ koji je priredila Žaneta Đukić Perišić, na osnovu nekih Andrićevih pripovetaka i na osnovu neke arhivske građe, taj roman o Tomi Galusu koji svakako nosi autobiografsko iskustvo Andrićevog tamnovanja“, smatra naš sagovornik.
Na ovoj listi nedovršenih romana je i knjiga „Graditelji“ Borislava Pekića, zaključni deo njegove sage o Njegovanima, koja započinje Zlatnim runom.
„Ovaj roman sadrži neke od najboljih odlika Pekićeve proze, roman koji potencira poziciju graditelja, što arhitekata, što onih što stvaraju društvo, ideologiju i politiku. Zatim tu je i poznati roman ‘Malajsko ludilo’ Slobodana Selenića, njegova poslednja knjiga, jedna zanimljiva metafora o čoveku, o bolesti savremenog doba, o društvu… Tu je i delo Judite Šalgo ‘Put u Birobidžan’ njen poslednji roman, koji kritičari smatraju njenim najboljim ostvarenjem. Jedan frangmentarni roman u kojem se ukršta nekoliko narativnih tokova, od kojih su najznajčajniji oni o potrazi za individualnim I kolektivnim identitetom, te jevrejske teme, putovanje u imaginarnu zemlju. Jedan posebni roman kojem nedovršenost daje jedan poseban novi umetnički kvalitet“, dodaje Petrović.
On na kraju izdvaja nedovršen roman Đorđa Lebovića „Semper idem“.
„To je nedovršena hronika jednog detinjstva, priča o odrastanju dečaka u Beogradu pred Drugi svetski rat, dok se sluti dolazak rata i fašizma. Roman u kojem nedostaju tri poslednja poglavlja, ali kome ta nedovršenost ni na koji način ne umanjuje izuzetnu umetničku vrednost. On ima nekoliko izdanja i danas ga mnogi smatraju za jednu od najboljih naših knjiga koje su se pojavile u 21. veku. On je objavljen 2005. godine, godinu dana nakon Lebovićeve smrti“, zaključuje Predrag Petrović.
Što se tiče nedovršenih romana poznatih pisaca svetske književnosti, treba pomenuti sledeća imena i naslove: „Izgubljeni raj“ Ernesta Hemingveja, The Pale King Dejvida Fostera Valasa, The Ivory Tower Henrija Džejmsa, „Prvi čovek“ Albera Kamija, „Misterija Edvina Druda“ Čarlsa Dikensa, „Laurin original“ Vladimira Nabokova, „Ljubav poslednjeg tajkuna“ Frensisa Skota Ficdžeralda, „Misteriozni stranac“ Marka Tvena i Poodle Springs Rejmonda Čendlera.
Nedovršena dela su ponekad posebno intrigantna za čitaoce, ostavljaju prostor da sami zamišljaju kako bi roman dalje tekao i kako bi se završio. Takođe, mogu biti dobar materijal i za proučavaoce jer kontekst i razlog zbog koga je neko delo ostalo nedovršeno često otkrivaju mnogo toga o samom autoru ili duhu vremena.
Autor: Bratislav Nikolić
Izvor: nova.rs
