U proleće 2012. godine kada je student prava sa Stenforda Blejk Masters odlučio da se upiše na postdiplomski kurs iz informatike, to nije bilo zato što su ga interesovali računari, već zato što su ga zanimali startapi. A ovaj kurs je držao jedinstveni predavač: Piter Til jedan od osnivača servisa „P

Debitantski roman „Krv i sapunica“ Mladena Markovića obećava! Na tragu Tarantinovog i rukopisa Gaja Ričija, ovaj roman spaja nešto naizgled nespojivo: nasilje i ljubav. O tome da li je moguće uklopiti ljubavni roman u žanr trilera, razgovarali smo sa autorom.

Kanadski autor dirljive knjige za koju kritika kaže da je muška verzija „Jedi, moli, voli“ govori o tome kako je ova knjiga počela da piše njega, a ne on nju. „Julijin odgovor“ su setni, intimni memoari o gubitku – i nalaženju – ljubavi. Koliko teško je bilo da se otvorite i napišete jednu tako inti

Zahvaljujući svojoj prijemčivosti za ratna svedočanstva i ljudske nevolje, Svetlana Aleksijevič je dobila Nobelovu nagradu. U ovom intervjuu, ona otkriva kako je sjedinila veštinu novinarstva sa književnošću.   U prostranoj, promajnoj hali Sajma knjiga u Minsku, stotine ljudi stoje u redu. Red prola

Tokom Noći knjige održanoj u decembru prošle godine, pitali smo Ivanu Dimić kako je to biti pisac ovenčan NIN-ovom nagradom i kako publika reaguje tokom susreta sa njom. Pitali smo je na čemu sada radi i da li je istina da će „Arzamas“ biti adaptiran za pozorište.

Mnogi autori sanjaju o tome da se oprobaju u više žanrova, ali je veoma malo onih koji to zaista mogu. Pisac bestselera Den Simons, jedan je od nekolicine koji su uspeli u ovome: oprobao se i u naučnoj fantastici, hororu, fantastici, mejnstrim fikciji, i misteriji. Osvojio je nagrade iz svakog od ov

Nećete se osloboditi viška sala na stomaku ukoliko ne naterate svoj organizam da proizvodi lipazu - enzim koji razlaže masti. Paradoksalno zvuči ali nećete smanjiti obim struka ukoliko ne jedete slaninu, loj, svinjsku mast, sir ili pavlaku, pripremljenu od presnog nepasterizovanog mleka. O tome piše

Teorija o agresivnoj deci koja odrastaju u agresivne odrasle osobe u pozadini je suzbijanja bilo kakvog oblika agresije, posebno unazad petnaestak godina, ne samo u roditeljskim domovima već i u vrtićima. No, koliko je uopšte istine u toj teoriji preispitao je na svom predavanju u organizaciji Famil