Beograd je grad prebogate istorije, kulture i tajni koje na svakom koraku čekaju da budu otkrivene. Međutim, prestonica Srbije prepuna je i ljubavnih storija čiji su akteri čuvene ličnosti naše istorije i gotovo svaka kuća koja potiče sa kraja pretprošlog ili početka prošlog veka predstavlja pravu m

„Kada je teško, ono što me održava je mogućnost da budem srećna.“ Verovali ili ne – Čimamanda Ngozi Adiči – priznata književnica, čuvena feministkinja i nesumnjivo genijalna žena – ima tek 40 godina. Poslednjih godina, Adiči je postala poznata širom sveta po feminističkom aktivizmu. Jedan od njenih

Autor koji svojim knjigama, ali i surovom iskrenošću ne prestaje da intrigira javnost, podelio je sa čitaocima Pravde, stavove glavnog junaka knjige „E baš vam hvala“, ali i lične. Marko Vidojković, nedavno je izdao roman koji nam pomaže da sagledamo sudbinu Jugoslavije, ali i sadašnjeg društva. Rom

Posle romana „Azbuka mog života“, spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović odlučila je da novu priču donese iz drugog ugla – muškog. Nabavite „Mušku azbuku“ i upoznajte se sa ostavljenima i onima koji ostavljaju, sa prevarenima i onima koji varaju.   Šta je obeležilo stvaranje ovog romana, da li vam je

Novi roman Bojana Bosiljčića „Salon mrtvih princeza“ počinje kada neimenovani beogradski arheolog igrom slučaja pronalazi rukopise trojice muškaraca koji su u bolnici, na nagovor psihijatra, zapisivali svoja sećanja radi lečenja od posttraumatskog stresnog poremećaja nakon učešća u ratovima devedese

„Dublje od privlačnosti, seksa, voljenja, svega onog što obično nazivamo ljubavlju, postoji prostor strasne intime, postoji domen preseka dva bića“, kaže Zoran Penevski, autor romana „Ponoć u njenim rukama“. Tim prostorom u kojem ljubav poprima sve one oblike u kojima ostaje razumljiva jedino onima

Ovaj razgovor sa Margaret Atvud zatvorio je Vankuverski festival pisaca 2017. godine. Tema je bila: „Pisac u svetu“. Nema dvoumljenja u vezi sa tim šta znači biti pisac, ali biti u svetu ovih dana može značiti puno toga. Pogotovo kada se uzme u obzir cepanje stvarnosti koje se svakodnevno dešava. Tu

„Pismo“ počinje u Mančesteru 1973. godine, kada Tina Kreg pronalazi staro pismo u džepu kaputa koje je donirano u humanitarne svrhe u organizaciji gde radi. Primećuje da je pismo još uvek dobro zalepljeno i bez žiga i da, očigledno, nikada nije poslato. Osećajući neverovatnu znatiželju, otvorila je