Beogradskim pričama nikad kraja. Sa novinarom i književnikom Zoranom Lj. Nikolićem načeli smo temu beogradske prošlosti, pitali smo ga kako dolazi do tako bogatog i raznolikog materijala, a on je ispričao još zanimljivih priča. „BG priče“ imaju posebno mesto u srcu ovog autora, i pravo je uživanje s

Razgovor sa En Margaret Denijel, urednicom zbirke „Umrla bih za tebe: Izgubljene pripovetke“ F. Skota Ficdžeralda. „Umrla bih za tebe“ kao i još jedna Ficdžeraldova priča objavljena 2012. u Njujorkeru „Hvala za vatru“ našla se u zbirci koja se nedavno pojavila u svetu i kod nas. Kako je došlo do nje

Jugo je vetar s vulkanskim slojevima pamćenja koji pobuđuju različite emocije, i pitanje je koji od slojeva i na koji način utiču na pojedinca i zašto on prima baš jedan od njih, u rasponu od tuge i melanholije do egzaltiranosti i uzbuđujuće sreće. „Valere osećanja jugo pojačava gde kad do fatalnost

Nazivaju ga urbana legenda, a on je definitivno neustrašivi panker, koji može bez ikakvih problema da vam saspe istinu u lice, samo ako to budete hteli i mogli da ču­jete. Duleta Nedeljkovića poznajem od tinejdžerskih dana. Kada je napisao svoju prvu knjigu „Ponedeljak“, bila sam oduševljena štivom

Novim romanom „Tuđine“ u izdanju Lagune, Igor Marojević završava petoknjižje koje čine i knjige: „Beograđanke“, „Prave Beograđanke“, „Dvadeset četiri zida“ i „Parter“. Glavni junak knjige „Tuđine“ potiče iz Boke kotorske, gde se oseća podjednako otuđeno kao i u Beogradu, međutim, on ne prestaje da t

U svojoj najnovijoj knjizi, pisac mnogobrojnih bestselera, Paulo Koeljo, priseća se svoje skitalačke prošlosti, kada je iz Brazila krenuo na putovanje koje ga je odvelo sve do Katmandua. Izlazak nove knjige Paula Koelja uvek je razlog za radost. Njegovo poslednje delo, dvadeseto po redu, jeste „fikt

Na prvi pogled ne biste pomislili da profesionalna cirkuska izvođačica sa obručem kao što je Marava Ibrahim oseća bilo kakvu nesigurnost u vezi sa svojim telom – na kraju krajeva, ona se ipak vrti okolo u svom uskom kombinezonu pred brojnom publikom i to u sklopu svog svakodnevnog posla – ali nije u

Mada na prvi pogled deluje da je Miomir Petrović odlučio da uđe u futurističke vode,  njegov novi roman „Black Light“ (Laguna) mogao bi se istovremeno svrstati i u paraistorijske. Može li se, međutim, napraviti neka vrsta sinteze fingirane prošlosti i budućnosti? Upravo Petrović u svom novom romanu