Poznat kao „najmoćniji štreber u univerzumu“, sa preko 7 miliona pratilaca na Tviteru, Nil de Gras Tajson je verovatno najpopularniji i najvoljeniji američki naučnik. Jedna od njegovih životnih misija jeste da pomogne ljudima da razumeju nauku, a to sprovodi u delo kao direktor Hajden planetarijuma,

Tokom njene posete Beogradu, imali smo prilike da razgovaramo sa Anjes Marten-Ligan. Budući da su se novinari koncentrisali na pitanja o inspiraciji za roman „Srećni ljudi čitaju i piju kafu“ i o tome kakav je lik njene junakinje, mi smo odabrali da je pitamo nešto drugo. U tom smislu, ovo je eksklu

Autorka knjige „Slatke priče“ otkriva nam sve tajne o vezi između hrane i psihologije, ali i rešava zablude. Ova knjiga će vam pomoći da upoznate sebe, ali i da spoznate šta je dobro za vas, a šta loše. Slađana Jelić je autorka koja svojom pojavom zrači i unosi radost gde god se pojavi, a na naša pi

Književnica, autorka romana „Vatra i led“ u intimnoj abecedi otkriva zbog čega je euforija životni stil, kako ju je Momo Kapor nazvao ženskim Bukovskim i zašto je leto omiljeni odgovor na pitanje šta nas čeka.   a „Amarkord“, sećam ga se bolje od Felinija. U mojoj mašti sve je daleko otkačenije i re

Francuska književnica, autorka svetskih bestselera „Srećni ljudi čitaju i piju kafu“ i „Život je lak, ne brini“ Anjes Marten-Ligan družila se u petak veče u Beogradu sa čitaocima u Studentskom kulturnom centru, a već sutradan od 16 do 18 sati potpisivala je knjige na Novosadskom sajmu knjiga. „Srećn

„Deca se prvi put sa knjigama susreću već u prvim mesecima života. One su jedan od najefikasnijih načina da ih upoznamo sa svetom koji ih okružuje.“ Ovo su reči jedne mame, ali i autorke popularnih dečjih slikovnica „Princeza Kmeza“ i „Princ Nećko“ Svetlane Preradović. „Naša dužnost, kao roditelja,

Danijel Kiz je autor klasičnog naučnofantastičnog romana „Cveće za Aldžernona“, koji govori o mišu i čoveku čije su inteligencije veštačkim putem privremeno i tragično uvećane. Objavljena prvi put u obliku kratke priče 1959. godine, već 1966. prerasla je u roman prodat u preko million primeraka. Gen

„Crveni adresar“ je dobio pohvale Fredrika Bakmana. Sofija Lundberj je novo ime za našu čitalačku publiku i u ovom dugom intervjuu govori o sebi, o svojoj junakinji Doris i izvoru inspiracije ovaj roman.   Jeste li oduvek želeli da pišete? Da, otkad pamtim. Odrasla sam u domu u kome nije bilo knjiga