Roman „Kruso“ Luca Zajlera krunisan je Nemačkom književnom nagradom 2014. U ovom razgovoru autor govori o  jednom ostrvu na Baltičkom moru na kome se odigrava radnja njegovog romana i šta je važno za jednog liričara kada piše prozu.   Gospodine Zajler, da li se još uvek možete neopaženo kretati na H

Otkako je dobila Nagradu kritike za „Kćerku Istoka“, Klara Uson (Barselona, 1961) bila je izložena golemom pritisku. Ali za svoj novi roman „Hrabrost“ kaže da je naišao na veoma pozitivne reakcije čitalaca. U knjizi kombinuje tri vremenska plana i različite pripovedačke prostore: krizu bankovnih pol

Romanopisac, autor grafičkih romana i scenarija iskreno o svojoj saradnji sa Terijem Pračetom. Većini internet-mahera i te kako je poznat MasterClass, platforma namenjena onlajn seminarima koja omogućava običnim smrtnicima da uče od najuspešnijih i najstručnijih ljudi iz raznih oblasti. Vrhunski kuv

Dženet Maklaud Troter pažljivo bira svaku reč dok piše. Njena proza je elegantna, a svoje likove i mesta nosi poput druge kože. Gde ste i kada otkrili svoje likove? Jednom sam stvorila lik snažne sifražetkinje po imenu Megi Biton. Na jednoj konvenciji Ženskog instituta, jedna žena mi je rekla da se

Još od pedesetih godina prošlog veka vrše se istraživanja na polju psihičke otpornosti kod ljudi. Ali tek u naše vreme, sa povećanjem pritiska koji trpe mnogi zaposleni i porastom broja onih koji pate od tzv. sagorevanja na radnom mestu i depresije, problem rezilijentnosti dobija poseban značaj. Kak

Ralf Rotman u svom novom romanu pripoveda o svom ćutljivom ocu, kome nije bilo lako postavljati pitanja. Razgovarali smo o prostim ljudima i ratnim traumama, koje ostaju u nasleđe narednim generacijama. Unazad začešljana duga kosa, „otmeno čulne” usne, ali skoro potpuno nesvestan svoje lepote: „a ak

Eminentni istoričar sa Oksforda kaže da globalizacija nije ništa novo već da je počela pre više od 3000 godine. Ključni trenutak je bio kada je osvajanje Aleksandra Velikog povezalo tri kontinenta i otvorilo trgovačke puteve među gradovima starog sveta. Kakvu je ulogu u globalizaciji igrao Aleksanda

Ovih dana mnogo se priča o knjizi „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“ čiji je autor poznati beogradski novinar, pisac, muzičar i jedini Srbin kog je odlikovala britanska kraljica, Branko Rosić. Njegov drugi roman govori o braći Braunović, znamenitim Beograđanima koji su se, svaki na svoj nač