Knjiga „Putevi svile“, oksfordskog istoričara Pitera Frankopana, prvi put objavljena u Velikoj Britaniji 2015.  godine prevedena je mnoge jezike, pobrala je veliki broj pozitivnih kritika i mediji rado izveštavaju o njoj na nekoliko kontinenata. Jedna od opipljivijih naznaka koja govori o popularnos

Deo mladih latinoameričkih pripovedača se sredinom devedesetih poetički okrenuo protiv magijskog realizma, pa je usvojio poetiku Mekonda – koja oslikava svet Mekintoša, Mekdonaldsa idr. – što je opreka Makondu, kao toposu jednog od magijskorealističkih doajena Gabrijela Garsije Markesa. Jedan od pri

Kratak ali vrlo inspirativan intervju Alis Voker, autorke čuvenog romana i filma „Boja purpura“. O čemu uvek želite da govorite u intervjuima, ali Vas ne pitaju? O tome koliko izučavanje književnosti drugih zemalja može da unapredi naše poznavanje istorije; što čini sadašnjost razumljivijom. U koje

Roman Sonje Ćirić „Neću da mislim na Prag“ priča je o jednoj trinaestogodišnjoj devojčici, o talentu, motivima i šansama, o rivalstvu, prijateljstvu, simpatijama, o sumnjama, dilemama, istrajavanju… Popularan i čitan, roman je na beogradskom Sajmu knjiga dobio i Nagradu za najbolju dečju knjigu. U r

Ambijent Nove Engleske, nasilne tragedije, rvanje, pa čak i povremeni napadi medveda, tematski su elementi brojnih romana Džona Irvinga. Sastojci su možda nesvakidašnji, ali knjige su legendarne: „Molitva za Ovena Minija“, „Svet po Garpu“ i „Tuđa pravila“ (za koju je Irving dobio Oskara). Irving pri

Kome trebaju Marvelovi stripovi i blokbasteri kada imate sopstvenu maštu? Ovo je misao koja stoji iza knjige „Ovo je moja superherojska saga“ Krisa i Endrua Džadža u kojoj je ostavljeno mnogo prostora za čitaoca da se uključi i da lični doprinos svetu Crtograda. Delom slikovnica, delom knjiga u kojo

„Izgubljeni raj“ većini nas možda ne deluje kao delo koje bi nekoga podstaklo da napiše roman za mlade u kome ljudska bića imaju duše u vidu životinja, a sudbina univerzuma zavisi od domišljatosti jedne devojčice i snage oklopnog medveda. Međutim, engleski pisac Filip Pulman je povukao mudar potez k

Fernando Valjeho progovara tonom otrovnog nihilizma u „Provaliji“, romanu koji nas vodi u Medeljin odakle nemilice sipa optužbe u obliku lepe umetnosti. Valjeho je jedan od najvažnijih kolumbijskih pisaca sa posebnim, autobiografskim odnosom prema književnosti.   Hroničar razdora, Fernando Valjeho,