U vašoj najnovijoj knjizi „Roman o pijanstvima“ opisana je ljudska destrukcija i posrnulost čovjeka. Da li je to zapravo knjiga postojećeg stanja u Srbiji i regionu? Razumem zašto pominjete posrnulost; glavni junak u pokušajima da se skine sa alkohola bezuspešno pokušava da se pronađe i u pravoslavl

Do sada sam uradila preko 60 intervjua, a „vatreno krštenje“ sa intervjuima imala sam u Voždovačkim novinama. Moj današnji gost je svoju prvu priču objavio u Voždovačkim novinama. Velika čast mi je što prvi intervju u 2020. godini radim sa Vladom Arsićem, novinarem i književnikom. Vlada Arsić je rođ

Čitaoci svih uzrasta godinama crpe inspiraciju i moć iz pronicljivog pisanja autorke Elizabet Gilbert. U knjizi „Velika čarolija“ ona duboko kopa po svom stvaralačkom procesu, kako bi sa nama podelila svoju mudrost i jedinstven pogled na kreativnost. Balansirajući između duhovnosti i pragmatizma,

Roman „Alisina mreža“ je istorijski roman koji prati dva vremenska narativa, čija radnja počinje s početka 20. veka. Godine 1915, Iv je okarakterisana kao dobar lažov, govori nekoliko jezika i ukazuje joj se prilika da postane špijun, uhodeći nemačke vojnike u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata. S

Prof. dr Staniša Stojiljković je šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu. Član je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Sertifikovani je predavač iz oblasti Ekologija organizma Zdravstvenog Saveta Srbije. U svetlu novonastale zdravstvene situacije, obratili s

„Pisanje je način da pobegnem ne samo od onoga što se dešava oko mene već i od rutine, one obične svakodnevice. Ne radi se o tome da mi je život užasan, već samo želim da ga zadržim za sebe“, kaže čuvena književnica Trejsi Ševalije za Nova.rs. Proslavio ju je roman „Devojka sa bisernom minđušom“ (19

„Hoćete li da sedimo napolju?“, upitao me je Mario Vargas Ljosa pokazujući kroz prozore biblioteke visoke od poda do plafona. Jedini Peruanac koji je ikada dobio Nobelovu nagradu, Vargas Ljosa sada živi u vili sa osam spavaćih soba na obodu Madrida, u kraju poznatom kao Puerta de Hijero. Kada sam st

Elizabet Gilbert se tačno seća trenutka kada joj je ideja za roman „Grad devojaka“ pala na pamet. Intervjuisala je devedesetpetogodišnju nekadašnju šou-gerlu, kada je razgovor krenuo nenadanim tokom. „Pitala sam je da li je ikada zažalila što se nije udala“, priseća se pedesetogodišnja autorka. „Odg