Svako zaljubljivanje predstavlja trijumf nade nad samospoznajom. Zaljubljujemo se u nadi da u drugima nećemo pronaći ono što je u nama, kukavičluk, slabost, lenjost, nepoštenje, kompromis i glupost. Bacimo laso ljubavi oko partnera i odlučimo da će nas sve njegove osobine osloboditi naših grešaka.

Književna mašta pisca i prevodioca Gorana Skrobonje odavno je proputovala kroz najrazlačitije scenarije velikih globalnih katastrofa, „suočila“ se sa „dolaskom vanzemaljaca“, „prošla“ je kroz pandemije i košmare. Već punih 35 godina, od svojih prvih priča, on je neko ko našu horor i SF književnu sce

Razgovarali smo sa čuvenim niškim piscem Dejanom Stojiljkovićem o Bojkotu NIN-ove nagrade, nastavku romana „Konstantinovo raskršće“ i budućoj seriji, istorijskom revizionizmu, o južnjačkom govoru, kao i književnosti kao profesiji u Srbiji. Stojiljković je autor romana „Konstantinovo raskršće“ koji j

Nedavno je u knjižarama zamirisao „Kaput od mahovine“ Stefana Mitića. Najbolji difovac među piscima i najbolji pisac među difovcima, pokriven pod pseudonimom Sefan Tićmi, donosi nam još jedan roman, nakon obožavanog bestselera o djevojčici koja ne voli granice „Ja sam Akiko“ koji će biti pretočen u

Svođenje dosadašnjeg učinka Igora Marojevića u srpskoj književnosti na brojke je gotovo nepristojno, s obzirom na to da je reč o piscu čija proza ima neodoljivu privlačnost za kritičare dijametralno suprotnih estetskih i ideoloških stavova i za krajnje raznolike čitaoce. Ali, forma je važna, zato ip

Iako je ovaj intervju posvećen romanu „Čovek po imenu Uve“, odgovori Fredrika Bakmana su prilično opsežni, i odnose se, zapravo, na sve njegove romane. Uz to, retki su njegovi intervjui, pa je svaka prilika da čujemo nešto od njega – dobrodošla! Na koji način ste pristupili karakterizaciji mnogobroj

Iako je u Srbiji od juče ukinuto vanredno stanje, još nismo stekli rutinu „normalnog“ života. Ovaj tekst Margaret Atvud se pojavio pre dve nedelje, dok je zabrinutost još vladala čitavim svetom bez ideje o mogućnosti povratka na „prethodno“ stanje stvari. Pa ipak, ove njene misli o tom periodu i dal

Roman „Tajne koje smo čuvale“ američke spisateljice Lare Preskot slojevita je priča o daktilografkinjama iz vašingtonskog biroa CIA, koje su igrale značajne špijunske uloge tokom Hladnog rata, kao i priča o nastanku čuvenog „Doktora Živaga“. Mlade žene daktilografkinje postaju umešane u plan da prim