Nagrađivani britanski autor i profesor kreativnog pisanja Džon Makgregor otkriva zašto je pisanje romana „Reč za crveno“ za njega kao pisca bilo ogroman izazov. Svedeni stil i rečenice u kojima spaja duboke misli i smisao za humor karakteristični su za pisca Džona Makgregora. Njegovi romani, uključu

Goran Milašinović nije samo pisac. Ako se uopšte može biti samo pisac. Goran Milašinović nije ni samo lekar. Ako se može biti samo lekar. Razgovor sa jednim od naših najpriznatijih kardiologa – sa nekoliko romana u užem izboru za Ninovu nagradu – ovog puta nas, u susret predstojećoj ekranizaciji, vr

„Kao pisca trilera najviše me interesuju pojmovi dobra i zla. Na svoj umetnički način istražujem problematiku zla, dubinu moralnih posrnuća ljudskih bića.“ Autor jedne od trenutno najčitanijih knjiga u Srbiji, uzbudljivog trilera prepunog obrta i sa neizvesnim krajem, naslova „Slamar“, Vladimir Vuji

Kada bi pisci, ili knjige same, mogli da biraju prevodioce koji će ih se prihvatiti, teško da bi Kventin Tarantino ili njegov spisateljski prvenac mogli odabrati boljeg od Gorana Skrobonje, čiji prevodilački potpis krasi srpsko izdanje „Bilo jednom u Holivudu“. Ova osvežavajuće nepretenciozna, okrep

„Omama“ Slobodana Vladušića jedan je od najboljih romana u prethodnoj godini, i po mišljenju čitalaca i po mišljenju kritike. Nagrađen je priznanjem „Beskrajni plavi krug“ Matice srpske i bio je u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“. U razgovoru za Bukmarker autor nam otkriva tajne stvar

Nova stvarnost koja nas okružuje zahteva sasvim nov način razmišljanja. Taj novi način razmišljanja može biti samo zajednički. Kapaciteti jednog mozga nedovoljni su da savladaju sve veću kompleksnost sveta koji nas okružuje. Zajednički način razmišljanja, međutim, ne nastaje tek tako. Uslovljen je p

Pridružite se našim čestitkama Barbari O’Nil za objavljivanje najnovijeg romana „Kad smo verovale u sirene“. Barbara O’Nil je autorka dvanaest romana sa fokusom na ženske priče. Njene su knjige nagrađivane i objavljene u više od deset zemalja, među kojima su Francuska, Engleska, Poljska, Australija,

„Zapadnjake intrigira misteriozna „ruska duša“, a potajno su najverovatnije zahvalni što je ne poseduju“, kaže za Politiku pisac Vladimir Kaminer. Pišući o Dostojevskom, Lavu Tolstoju, Čehovu, Bulgakovu, Majakovskom, Nabokovu i Danilu Harmsu, u delu „Tolstojeva brada i Čehovljeve cipele“ (u izdanju