Onaj ko bi pouzdano znao kako se piše knjiga koju će čitaoci voleti i kupovati, znao bi svake nedelje kojih će sedam brojeva biti izvučeno na lotou! Bilo je i pre mojih knjiga dela koja su se bavila istorijom na popularan način, ali nijedna u poslednje vreme nije naišla na takav odziv kod čitalačke

Branko Rosić, zamenik glavnog i odgovornog urednika Nedeljnika, novinar, muzičar i pisac, ovogodišnji je, deseti, dobitnik nagrade za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima Fondacije „Tanja Petrović“, koja će mu biti uručena danas u Jugoslovenskoj kinoteci. Sa laureatom smo tim

On smatra da su druženje, vođenje razgovora, smisao za humor i aktivan život veoma bitni. To je njegova formula koju treba primeniti da biste se dobro osećali, i fizički i psihički. Španski psihijatar Luis Rohas Markos, koji živi u Njujorku, posetio je Madrid u septembru 2022. godine da bi govorio

Osim o novom romanu „Dok svetac bdi“, koji govori o značaju praštanja, vere, čovekoljublja, familijarnosti, sabornosti i sloge, s autorkom Ljiljanom Šarac razgovarali smo i o značaju i uticaju književnosti. Čitaoci koji vole istorijske ljubavne drame dobro poznaju stvaralaštvo Ljiljane Šarac, koja n

Povod: Zbirka priča „Gutači vatre“, originalnih metafora, maštovitih zapleta i vrcavog jezika, koji dobro kamufliraju ne uvek vrcave i vedre teme. Kako su nastajale priče iz zbirke „Gutači vatre“? Zbirka „Gutači vatre“ nastala je gotovo iz nehata, iz potrebe da se narojene misli prevedu u priče, a t

Slika o Branku Miljkoviću, koja se plasirala decenijama, prilično je odudarala od onog što je on zaista bio. Ne mislim samo na neutemeljenu tvrdnju o njegovom navodnom samoubistvu, već i na to da je predstavljan kao turoban i mračan čovek, što on svakako nije bio. Rekao je ovo za Glas Srpske Dejan S

I ja sam nekad udarala kao muva po tegli. Bila nervozna i nestrpljiva u mladosti. Sve htela sad i odmah. Strpljenje je nešto što se savladava kao fenomen umeća življenja. Kutuzov u Tolstojevom „Ratu i miru“ kaže Bolkonskom: „Sve dođe na vreme onome ko zna da čeka“, odnosno „vreme i strpljenje su moj

Lusinda Rajli rođena je u Irskoj, i prvih šest godina života živela je u seocetu po imenu Drambeg. Lusinda se sa porodicom preselila u Englesku, gde je krenula u školu. Kao dete, ako nije čitala i pisala priče ili bila na času baleta, oblačila bi mamine stare balske haljine čim bi se vratila iz škol