Intervju sa Markom Elzbergom, autorom „Pomračenja“

Jednog hladnog februarskog jutra cela Evropa ostala je bez struje. 

Bivši haker i društveni aktivista Pjero Mancano istražuje mogući uzrok nestanka struje. Kada je naišao na ozbiljan trag, pretpostavlja da je reč o hakerskom napadu i svoja saznanja pokušava da podeli sa odgovarajućim službama – doduše, bezuspešno. Mark Elzberg nas brzim rezovima vodi po celoj Evropi, ubedljivo slikajući fizičke i psihičke traume populacije, bolje uslove u kojima na kratke staze uživaju privilegovani i očajničke pokušaje da se vrati kontrola nad složenom mašinerijom. Roman podseća čitaoca da živi u komplikovanom svetu, u kome smo često samo na korak od potpunog haosa.

Kako ste došli na ideju da napišete ovaj roman? Zašto baš nestanak struje?

Već godinama sam fasciniran sve većom međuzavisnošću u ovom našem globalizovanom svetu – činjenicom da nikada u istoriji civilizacije nismo bili više povezani. U jednom trenutku sam se zapitao: šta bi se dogodilo kada bi jedna karika u lancu popustila? Ili čak više njih? Zatim je skoro nužno sledilo pitanje o kritičnim tačkama infrastrukture. Počeo sam da razmišljam o tome gde bi kriminalci ili teroristi mogli da naprave najveću štetu.

„Pomračenje“ je delo fikcije utemeljeno u činjenicama. Kako ste istraživali ovu temu?

Oslanjao sam se na više izvora. Imao sam pristup istraživanjima stručnjaka iz različitih oblasti. Naravno, važan izvor informacija su i informativne emisije i specijalizovani časopisi, a tu su i brojne studije, sajtovi kompanija i sve što se može pronaći na internetu. U vreme kada sam se pripremao za pisanje ove knjige, nemački Bundestag je finansirao sprovođenje obimne studije o posledicama masivnog dugoročnog nestanka struje u jednom delu Nemačke. Rezultati studije su se u osnovi poklapali sa mojim zaključcima, a nekim detaljima iz tog izveštaja sam dopunio skoro već završen rukopis.

U romanu pretresate neke od veoma aktuelnih tema kao što su energetika, zdravstvo, snabdevanje hranom, kompjuterska bezbednost i sl. Kako ste došli do tih podataka? Da li su Vam eksperti dobrovoljno dali informacije?

Razgovori sa stručnjacima u raznim kompanijama su uvek bili konstruktivni i informativni. Neki od njih ipak nisu želeli da budu imenovani.

Šta vas je prilikom istraživanja najviše iznenadilo ili čak zabrinulo?

Uprkos činjenici da me je ova materija uvek zanimala, nisam bio svestan stepena povezanosti i međuzavisnosti. Savremeno društvo u potpunosti zavisi od glatkog funkcionisanja čitavog niza sistema koji su već godinama potpuno automatizovani. Ako bi se to poremetilo, za tren oka bismo se vratili u srednji vek. To je zastrašujuća pomisao.

Zabrinulo me je i to što su nadležni, čak i oni na visokim pozicijama, veoma malo razmišljali o posledicama svojih postupaka. Neki od njih nisu čak ni dobro poznavali materiju. Skoro niko nije bio u stanju da sagleda celinu. U međuvremenu su se neke stvari promenile.

Da li ste pročitali brošuru Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u vanrednim situacijama? Smatrate li da ćemo u slučaju katastrofe biti zaštićeni?

Naravno da sam je pročitao i šokirala me je činjenica da sam bio potpuno nespreman za jedan takav događaj. Pretpostavljam da je tako reagovao veći deo stanovništva. Iz razgovora sa stručnjacima znam da ima i onih koji su odlično pripremljeni. Tu je pre svega reč o privatnim skloništima, oružju i zalihama municije.

Da li je roman uticao na vaše ponašanje? Imate li u kući zalihe hrane ili generator za struju? Da li biste bili spremni za pomračenje?

I da i ne. Obično pratim zvanične preporuke.

Postoji li scena u romanu koja vas je pošteno namučila? Nešto što vas je koštalo živaca?

Možda sam početak romana. Važno je izabrati pravi početak, kako biste privukli pažnju čitaoca. Druga polovina knjige bila je komplikovanija za pisanje, jer praktično ne postoje pripremljeni scenariji, pretpostavke i modeli za tako dug prekid u snabdevanju električnom energijom. Osim toga, junaci upadaju u sve komplikovanije situacije iz kojih je i samom piscu teško da se izvuče. Ima i teških, emotivnih scena, naročito ako se radi o nečijoj smrti. Bilo je trenutaka tokom pisanja kada sam se zaklinjao da ću u budućnosti pisati samo ljubavne romane.

Kako će, po vašem mišljenju, čitaoci reagovati na „Pomračenje“?

U najboljem slučaju, provešće nekoliko sati uz interesantnu knjigu, ponešto će naučiti, dobiće materijal za razmišljanje i preporučiti je drugima.

Sa kakvom namerom ste pisali roman? Da li se radilo samo o izazovu pisanja napetog scenarija katastrofe ili ste želeli da skrenete pažnju čitaocima na nešto konkretno?

Želeo sam, pre svega, da napišem uzbudljivu knjigu. U njoj se može pročitati ponešto o aktuelnoj temi snabdevanja električnom energijom i globalnoj povezanosti ključnih sistema. Ubeđen sam da ljudi vole da uče, ako se pritom zabavljaju i saznaju korisne informacije.

Izvor: marcelsberg.com

Prevela: Jelena Tanasković