Intervju sa Leonardom Padurom

Kubanski pisac Leonardo Padura upravo je objavio „Čoveka koji je voleo pse“, knjigu koja oživljava ubistvo Lava Trockog u Meksiku i moguće misli njegovog ubice, Ramona Merkadera, u romanesknom ključu.

Padura je ćaskao sa čitaocima o svojoj novoj knjizi i svom celokupnom opusu.

List El Pais ponudio je čitaocima priliku da postave autoru različita pitanja, pa ovaj intervju pokriva mnoge teme i predstavlja bliže junake ovog romana.

Da li je ovaj roman o Lavu Trockom veran istoriji, a obogaćen neizvesnošću razumljivih dilema, kakva je bila mogućnost da on dobije azil na Kubi?

Ovo je bilo vrlo duboko uranjanje u istoriju 20. veka, mada ne želim da ova knjiga bude prepoznata kao istorijski roman nego kao pogled na istoriju iz sadašnjosti i na posledice koje su sve „istorijsko“ izazvale u kubanskom životu…

U jednom intervjuu ste izjavili da se ovaj roman bavi „izopačivanjem velike ljudske utopije, izgradnje društva jednakih, time kako je filozofija uništena u sudaru sa stvarnošću, time kako su ljudska ambicioznost, obuzetost vlašću i moći upropastili najsanjaniji eksperiment modernog čovečanstva“. Mislite li da je, uopšteno govoreći, ova definicija primenljiva na kubansku revoluciju? Ima li nade da će doći do stalno obećavanih, a nikada ostvarenih promena?

Pa mislim da Kuba više iziskuje promene – i to mnoge – nego nade u promene. Ne znam kako će se primeniti i kakve će promene biti u pitanju, ali je nesporno da su potrebne.

Da li je bilo naporno istraživati građu o Trockom, imajući u vidu da živite na Kubi?

Jeste, jer sam na sve strane morao da tragam za bibliografijom. Kubom su cirkulisale jedino knjige o tome objavljene u Sovjetskom Savezu, koje su pisane u ubedljivo najgorem maniru staljinizma. Međutim, Dojčerovu biografiju imaju mnogi knjižari polovnih izdanja – kolege Marija Kondea – a mnoge druge knjige sam kupovao ovde u Španiji, dok sam ostale nabavio zahvaljujući velikodušnosti prijatelja sa raznih strana, naročito onih iz Meksika i Španije.

Da li je direkcija Meksičke komunističke partije bila informisana o Merkaderovoj misiji? U slučaju da je odgovor potvrdan, da li je sarađivala s njim?

Da, bila je umešana u komplot ubistva Trockog... ali nije znala ništa o Merkaderu. NKVD – preteča KGB-a – nije mnogo verovala u njih i sačuvala je Merkadera i druge moguće ubice kao „tajno oružje“.

Kako izgleda svakodnevni život pisca u Vibori, koji ulazi u mehur Kube i izlazi iz njega?

Ja ne živim u Vibori nego u Mantilji, ali mislim da je to isto. Vrlo sam disciplinovan čovek i svakodnevno mnogo radim, čitam sve šta mogu, nastojim da vidim i razumem kako živi narod na Kubi. Ono što ne koristim kao romanesknu građu, često koristim za hronike koje objavljujem posredstvom agencije IPS, budući da nisam prestao da budem novinar, niti ću.

Kakva je bila uloga majke Ramona Merkadera u formiranju njenog sina? Da li se i ona nalazila u Meksiku kada je Merkader otišao da ubije Trockog?

Karidad del Rio, koja je zapravo bila Kubanka iz Santjaga, suštinski je lik ove priče: praktično je dovela sina do toga do postane biće kakvo je bio i, naravno, nalazila se u Meksiku za vreme pripremanja ubistva Trockog. Bila je jedan od najmračnijih likova koji se mogu zamisliti.

Nadam se da ću uskoro čitati vašu knjigu. Pre svega zbog priče o Ramonu Merkaderu i Trockom, razvija se vrlo interesantno razdoblje umetničko-kulturnog života u Meksiku, sa važnim likovima poput Dijega Rivere, Davida Alfara Sikijerosa, Fride Kalo, Tine Modoti. Nadam se da ste oslikali atmosferu tog razdoblja…

Da, ti likovi su zastupljeni u knjizi i verujem da mnogo pomažu razumevanju intelektualnog života tog perioda.

Vašu knjigu mi je preporučio jedan knjižar pun entuzijazma. Da li je istina da se Merkaderovo pripremanje za zločin odvijalo u krajnjoj potaji i da je posredi specijalna misija koju je naručio lično Staljin? Zbog čega je Trocki poverovao svom ubici i otvorio mu svoja vrata u Kilijakanu?

Misiju je vodio Staljin glavom i bradom a tajnija nije mogla biti. Spekulišem o tome kako je moglo doći do određenih događaja, jer je sve informacije o njima Staljin s vremena na vreme spaljivao… A Trocki je pustio Merkadera u kuću u Kulijakanu jer je celokupno pripremanje ubistva bilo mračan čin izveden apsolutno savršeno.

Koja pojedinost iz priče o Merkaderu i Trockom Vam je poslužila kao okidač produbljivanja teme i pisanja ovog romana?

Bila je to moja poseta kući Trockog i to što sam video kako je živeo gotovo kao u zatvoru koji je sam napravio. Kao docniji okidač poslužila mi je vest da je Merkader proveo na Kubi poslednje četiri godine svog života.

Kakve su bile misli Ramona Merkadera?

Pa ne znam, zamišljam ih… On je o svom životu napisao vrlo malo, tek nekoliko pisama, ali upravo mi je nedostatak dokumentacije omogućio da fikcionalizujem njegov lik.

Da li Kubanci gaje  predrasude o književnom uspehu i bestselerima? Da li je kubanska književnost u svojim projekcijama univerzalna?

Da, postoje velike predrasude o tržištu, iz raznih razloga, od političkih do ličnih, kod autora koji ne uspevaju da postignu komercijalni uspeh. A jedan od razloga zbog kojih mnoštvo kubanskih romana ne funkcioniše na međunarodnom tržištu knjiga jeste upravo taj što se u njima preterano insistira na lokalnom. Kubanskoj književnosti je potrebno više univerzalnosti. A bestseleri su nešto gde ima mnogo, mnogo misterija. To potvrđuje slučaj Stiga Lašona...

Kako je Katalonac Ramon Merkader video fenomen nacionalizma? Da li je i u tom aspektu bio staljinista, naime „protivan“?

Merkader je pokušao da bude iznad svega: od porodice do nacionalizma. Bio je pre svega fanatik kojem su odgojili taj fanatizam dok ga nisu pretvorili bezmalo u robota: njegova misao sastojala se iz toga da hapsi i da posle ćuti o tome. To je bila njegova ideologija.

Izvor: elpais.com

Prevod: Igor Marojević