Intervju sa Džil Santopolo, autorkom romana „Svetlost koju smo izgubili“
Za mnoge zaposlene u izdavačkoj industriji posao i privatan život postaju jedno zahvaljujući strastvenoj ljubavi prema knjigama. Nema sumnje da je tako i za Džil Santopolo, direktorkom redakcije za dečje knjige u izdavačkoj kući „Filomel buks“. Pored posla koji obavlja u „Filomel buksu“, Džil Santopolo je takođe i autorka nekoliko knjiga (serijala „Sparkle Spa“, romana „Alec Flint Misteries“, serijala „Follow Your Heart“), među kojima je i svetski bestseler „Svetlost koju smo izgubili“. Susreli smo se kako bismo razgovali o njenim iskustvima u izdavaštvu, o načinu na koji usaglašava svoj autorski rad i posao urednika, i o savetima koje ima za mlađe kolege.
Za početak, možete li da nam kažete nešto o vašoj karijeri u izdavaštvu i o motivima koji su vas uveli u taj posao?
Ljubav prema izdavaštvu i knjigama za decu prvi put sam osetila dok sam kao studentkinja stažirala u „Penguin Young Readers“ (taj odsek tada drugačije zvao). Uživala sam radeći sa rečima, ali i sa ilustracijama, a naročito me je oduševljavala ideja da bi te knjige na kojima radim mogle nekom detetu da otvore oči, promene njegov pogled na svet ili stvore doživotnog strastvenog čitaoca. Nakon stažiranja u „Pingvinu“, vrlo brzo nakon diplomiranja počela sam da radim u izdavačkoj kući „HarperCollins Children's Books“, i nakon sedam godina provedenih na tom poslu, vratila sam se u „Filomel“, u početku na mesto izvršnog urednika, a kasnije na mesto direktora redakcije. Za „Penguin Young Readers“ radim već nešto više od osam godina.
Na koji način je vaše iskustvo urednika uticalo na vaš autorski rad (i obrnuto)?
Verujem da mi je iskustvo koje imam na obe strane stvaralačkog procesa pomoglo da bolje razumem perspektivu autora kada uređujem neku knjigu, ali i da bolje razumem urednika koji radi na mojoj knjizi, što me – nadam se! – čini obazrivijim urednikom, ali i obazrivijom autorkom. Mislim da sam zahvaljujući tome otvorenija za komunikaciju u oba smera.
Šta vam je tokom karijere u izdavaštvu donelo najveće zadovoljstvo?
Najveće zadovoljstvo mi donose susreti sa decom i njihovim roditeljima koji mi kažu da je knjiga na kojoj sam radila njihova omiljena knjiga ili im je pomogla u nekom teškom trenutku ili im je omogućila da razumeju neki drugačiji pogled na svet koji ranije nisu imali u vidu.
Postoji li u izdavaštvu neki aspekt koji vas je iznenadio kada ste tek počinjali karijeru?
Iznenadilo me je to što sve dugo traje! Nisam mogla da verujem da neka slikovnica za koju smo otkupili prava dospeva u knjižare tek dve ili tri godine kasnije.
Nedavno je objavljen vaš roman za odrasle „Svetlost koju smo izgubili“. Imate li neki savet za usaglašavanje autorskog rada i posla u izdavaštvu?
Dobra organizacija vremena i obaveza – to je jedini savet za svakoga ko teži da istovremeno gradi karijeru urednika i bavi se pisanjem. Jedini razlog zbog kog sam u stanju da istovremeno obavljam oba posla je taj što u svom rasporedu strogo odvajam vreme za različite obaveze, i trudim se da te zadatke završim u zacrtanom vremenu. Prema tome, pretpostavljam da je samodisciplina veoma važna, ali i efikasnost – i iskustvo na osnovu kojeg ćete, bar približno, znati koliko vam je vremena potrebno za obavljanje određenog posla. S druge strane, mislim da je teško pronaći ravnotežu ukoliko ne volite oba posla. Ja volim posao urednika i volim da pišem, tako da mi disciplinovanost i rad sedam dana u nedelji, i to što propuštam neke druge stvari kako bih uspela da završim sve što me čeka, ne pada teško, naprotiv, to doživljavam kao privilegiju jer radim dva posla koja obožavam da radim.
Postoji li neka knjiga na kojoj ste radili poslednjih godina koja se na neki način izdvaja?
Postoji mnogo knjiga koje se izdvajaju iz različitih razloga – zbog sadržaja, ili zbog nagrada koje su im dodeljene, ili zbog toga što su bile na listi bestselera, ili zbog odjeka na koji su naišle kod publike. Ali ukoliko želite da navedem samo jednu... onda je to „The Thing About Georgie“, Lise Graf – to je prvi roman koji sam uređivala, zbog toga će uvek imati posebno mesto u mom srcu.
Koji savet biste dali mladim ljudima koji započinju karijeru u izdavaštvu?
Ono što bih rekla ljudima koji počinju da rade u izdavaštvu jeste da mi kao urednici i dizajneri, promoteri i prodavci, svi zajedno imamo priliku da oblikujemo kulturološku sliku i utičemo na ljude kroz naš rad i priče koje im nudimo. Volela bih da ohrabrim ljude da osete tu moć i da je iskoriste da promene vladajuće paradigme i oblikuju društvo.
I za kraj, koja je vaša omiljena knjiga?
Knjiga koju volim od petog razreda i koju sam pročitala bar desetak puta od tada je roman „Jedno drvo raste u Bruklinu“, autorke Besi Smit. Često razmiljam o scenama iz te knjige, i uvek sam iznova zadivljena snagom kojom me svaki put prenese u Frensinin svet.
Autor: Erin Kavoto
Izvor: youngtopublishing.com
Prevod: Maja Horvat
Foto: © Charles Grantham
Za početak, možete li da nam kažete nešto o vašoj karijeri u izdavaštvu i o motivima koji su vas uveli u taj posao?
Ljubav prema izdavaštvu i knjigama za decu prvi put sam osetila dok sam kao studentkinja stažirala u „Penguin Young Readers“ (taj odsek tada drugačije zvao). Uživala sam radeći sa rečima, ali i sa ilustracijama, a naročito me je oduševljavala ideja da bi te knjige na kojima radim mogle nekom detetu da otvore oči, promene njegov pogled na svet ili stvore doživotnog strastvenog čitaoca. Nakon stažiranja u „Pingvinu“, vrlo brzo nakon diplomiranja počela sam da radim u izdavačkoj kući „HarperCollins Children's Books“, i nakon sedam godina provedenih na tom poslu, vratila sam se u „Filomel“, u početku na mesto izvršnog urednika, a kasnije na mesto direktora redakcije. Za „Penguin Young Readers“ radim već nešto više od osam godina.
Na koji način je vaše iskustvo urednika uticalo na vaš autorski rad (i obrnuto)?
Verujem da mi je iskustvo koje imam na obe strane stvaralačkog procesa pomoglo da bolje razumem perspektivu autora kada uređujem neku knjigu, ali i da bolje razumem urednika koji radi na mojoj knjizi, što me – nadam se! – čini obazrivijim urednikom, ali i obazrivijom autorkom. Mislim da sam zahvaljujući tome otvorenija za komunikaciju u oba smera.
Šta vam je tokom karijere u izdavaštvu donelo najveće zadovoljstvo?
Najveće zadovoljstvo mi donose susreti sa decom i njihovim roditeljima koji mi kažu da je knjiga na kojoj sam radila njihova omiljena knjiga ili im je pomogla u nekom teškom trenutku ili im je omogućila da razumeju neki drugačiji pogled na svet koji ranije nisu imali u vidu.
Postoji li u izdavaštvu neki aspekt koji vas je iznenadio kada ste tek počinjali karijeru?
Iznenadilo me je to što sve dugo traje! Nisam mogla da verujem da neka slikovnica za koju smo otkupili prava dospeva u knjižare tek dve ili tri godine kasnije.
Nedavno je objavljen vaš roman za odrasle „Svetlost koju smo izgubili“. Imate li neki savet za usaglašavanje autorskog rada i posla u izdavaštvu?
Dobra organizacija vremena i obaveza – to je jedini savet za svakoga ko teži da istovremeno gradi karijeru urednika i bavi se pisanjem. Jedini razlog zbog kog sam u stanju da istovremeno obavljam oba posla je taj što u svom rasporedu strogo odvajam vreme za različite obaveze, i trudim se da te zadatke završim u zacrtanom vremenu. Prema tome, pretpostavljam da je samodisciplina veoma važna, ali i efikasnost – i iskustvo na osnovu kojeg ćete, bar približno, znati koliko vam je vremena potrebno za obavljanje određenog posla. S druge strane, mislim da je teško pronaći ravnotežu ukoliko ne volite oba posla. Ja volim posao urednika i volim da pišem, tako da mi disciplinovanost i rad sedam dana u nedelji, i to što propuštam neke druge stvari kako bih uspela da završim sve što me čeka, ne pada teško, naprotiv, to doživljavam kao privilegiju jer radim dva posla koja obožavam da radim.
Postoji li neka knjiga na kojoj ste radili poslednjih godina koja se na neki način izdvaja?
Postoji mnogo knjiga koje se izdvajaju iz različitih razloga – zbog sadržaja, ili zbog nagrada koje su im dodeljene, ili zbog toga što su bile na listi bestselera, ili zbog odjeka na koji su naišle kod publike. Ali ukoliko želite da navedem samo jednu... onda je to „The Thing About Georgie“, Lise Graf – to je prvi roman koji sam uređivala, zbog toga će uvek imati posebno mesto u mom srcu.
Koji savet biste dali mladim ljudima koji započinju karijeru u izdavaštvu?
Ono što bih rekla ljudima koji počinju da rade u izdavaštvu jeste da mi kao urednici i dizajneri, promoteri i prodavci, svi zajedno imamo priliku da oblikujemo kulturološku sliku i utičemo na ljude kroz naš rad i priče koje im nudimo. Volela bih da ohrabrim ljude da osete tu moć i da je iskoriste da promene vladajuće paradigme i oblikuju društvo.
I za kraj, koja je vaša omiljena knjiga?
Knjiga koju volim od petog razreda i koju sam pročitala bar desetak puta od tada je roman „Jedno drvo raste u Bruklinu“, autorke Besi Smit. Često razmiljam o scenama iz te knjige, i uvek sam iznova zadivljena snagom kojom me svaki put prenese u Frensinin svet.
Autor: Erin Kavoto
Izvor: youngtopublishing.com
Prevod: Maja Horvat
Foto: © Charles Grantham
