Intervju sa Dž. M. Kucijem

Intervju je 1983. sproveo Toni Morfet sa Univerziteta u Kejptaunu, a objavljen je u časopisu Sošal dajnamiks 1984. godine.

Ovaj intervju sa Dž. M. Kucijem zanimljiv je barem iz jednog razloga. U njemu nema ni pomena o Bukerovoj nagradi za roman „Život i vremena Majkla K“. Razlog je veoma jednostavan. Intervju je sproveden 1983. godine pre nego što je roman objavljen u Južnoj Africi i pre nego što je osvojio ovu nagradu. Namera je bila da intervju štampamo u isto vreme kada je knjiga objavljena, ali se za njega nije moglo naći prigodno mesto u publikaciji. Ovde je objavljen prvi put.

Odmah na početku imamo jednu upečatljivu činjenicu, a to je izostavljanje reči „the“ u naslovu (prim. prev. „Life & Times of Michael K“). Razmišljao sam o tome mnogo dugo, i sa uživanjem, ali nisam uspeo da dokonam iole prikladno rešenje ove zagonetke. Kako to komentarišete?

Mom uhu izraz „The life“ nagoveštava da je život završen, dok „Life“ (život) ne to ne obavezuje.

Priča je smeštena u veoma realne okvire. Kejptaun – Stelenboš – princ Albert – negde između 1985. i 1990. godine. Ovo je stavlja u poziciju u kojoj smo radnji i mi sami bliski, bliži nego u bilo kom vašem prethodnom delu. Da li ste na ovaj način želeli da se direktnije i neposrednije obratite čitaocima u Južnoj Africi? Ili je to deo nekog drugog plana?

Geografija je, bojim se, mnogo manje pouzdana nego što vam se na prvi pogled čini. Ne zato što sam namerno realnost izmestio u Si Point i pišući o pincu Albertu, već zato što mene to ne interesuje i zato što ne mogu sebe nužno da obavežem na tu realnost kojom se ponosno kopira „stvarni“ svet. Postojala je mogućnost, naravno, da izmislim svet izvan vremena i prostora i da događaje postavim tu, kao što sam učinio u knjizi „Iščekujući varvare“, međutim, pored toga što je to zahtevalo mnogo truda u romanu „Iščekujući varvare“ i zato što je imalo svoju svrhu u ovom delu, pitao sam se da li bi to ovde imalo smisla.

Kako ste „pronašli“ Majkla K? Odakle je došao i kako i zašto u našim svestima on obitava kao herojska figura?

Ne sećam se kako sam pronašao Majkla K. Nemam nikakvog sećanja na taj događaj. Pitam se da li je zaborav hotimičan.

Da li ste u bilo kom trenutku smatrali da je veoma rizično po vas to što ste postavili Majkla K u sam centar zbivanja vašeg romana? Njegova svest veoma je ograničena, a čini se da baš zbog toga on i postaje centralna figura. Reklo bi se da je za pisca je to veoma težak i riskantan potez. Da li ste zadovoljni ishodom?

Da, svakako sam shvatio da rizikujem time što K stavljam u glavnu poziciju u knjizi, ili barem u centar skoro svega. Međutim, onda se ispostavilo da to nije knjiga o „postajanju“ (što bi onda podrazumevalo da K ima sposobnost da se prilagodi, nešto slično onome što mi nazivamo inteligencijom), već knjiga o „postojanju“, što je značilo da K jednostavno treba da bude ono što jeste, uprkos svemu.

Ne smete nikako zaboraviti doktora u drugom delu knjige. On je bez pogovora svesna osoba. Ali kuda će ga njegova svest odvesti?

Da li bi bilo pravedno i tačno reći da je roman izgrađen na strukturalnom kontrapunktu između „kampa“ sa svim svojim nakaradnim varijetetima i „bašte“, na prvom mestu Majklovog uzgajanja i kultivacije zemlje?

Pretpostavljam da bi se moglo reći da postoje suprotnosti između kampa i bašte. Ne smatram da bi trebalo zaboraviti koliko je upadljivo životna bašta Majkla K nepostojana: on ne može gajiti nade da će baštu zadržati, jer je cela teritorija Južne Afrike anektirana, upisana u geografske mape i ustupljena drugima. Tako da, uprkos željama Majkla K, opoziciju između bašte i kampova vidimo samo na konceptualnom planu.


Autor: Toni Morfet
Izvor: tandfonline.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković
Foto: By Mariusz Kubik, http://www.mariuszkubik.pl - own work / CC BY 2.5 / Wikimedia Commons