Intervju sa Dejvidom Atenborom: „Nisam ljubitelj životinja“

Sa prirodnjakom Dejvidom Atenborom razgovarali smo o njegovoj omiljenoj temi – životinjama.

Nedavno sam gledao epizodu vaše serije „Čuda prirode“ posvećenu kameleonima. Zastrašujuće životinjice, zar ne?  Mislim, pre svega, na one neobične prste i jezik...

Mislite da je to zastrašujuće? Nikako! Ne, oni su divni. Ja, recimo, ne volim pacove, ali spisak životinja koje mi nisu drage je veoma kratak. Problem sa pacovima je u tome što se ne plaše ljudi, što su nosioci užasnih bolesti i što bi preplavili ovaj svet samo da im se ukaže prilika. Da ne pominjem incident kada je jedan iskočio iz WC šolje na kojoj sam sedeo. Zamislite scenu: posle „tipičnog“ indijskog obroka sedite u toaletu restorana u Delhiju i odjednom – HOP! Veoma neprijatna uspomena.

Da li Vas je nekada nešto ujelo ili ubolo?

Jednom prilikom me je ujeo piton. Ne naročito veliki. Bio sam nepažljiv, mislio sam: ,Neće mi ništa, nije otrovan...‘ A onda – CAP! Postoje, doduše, i životinje kojih se ozbiljno plašim. Kada bi se sada odnekud pojavila tri metra dugačka kobra, čiji ujed znači gotovo sigurnu smrt i koja je daleko brža od ljudi i poznata po tome da napada bez provokacije... Da, popeo bih se na ovaj sto brzinom svetlosti.

Patite li od nekog iracionalnog straha ili fobije?

Nikada nisam pomislio: Bljak! Odvratno. Obično pomislim: Baš neobično. Kako li preživljava? Zašto je ovde? Zašto je dragi Gospod stvorio tako nešto?

Ali Vi i ne verujete da ga je stvorio „dragi Gospod“. Nije li upravo to razlog zbog koga ste imali problema sa onima koji ne veruju u evoluciju?

Ne u Engleskoj. Dešava se da stigne poneko pismo, ali na njih nije teško odgovoriti. Neko, recimo, kaže: „Ja verujem da je milosrdni bog stvorio sva živa bića. Gospod brine o nama i svim životinjama na ovom svetu.“ Dobro, kažem ja. Ali šta je sa onim petogodišnjim dečačićem iz Afrike koji u oku ima crva zbog koga će za tri godine oslepeti? Da li je bog o kome govorite stvorio tog crva i rekao: „Staviću crva u oko onog dečaka“? Ako mislite da je bog stvorio tog crva samo da bi mučio decu u Africi, za mene je to bogohuljenje. Ni kenterberijski nadbiskup ne veruje u tako nešto. Pitajte ga.

Ali trebalo bi da veruje, zar ne?

Naravno da ne! Pozovite ga i pitajte da li stvarno veruje da je bog dunuo u blato i stvorio čoveka, a zatim, kada je ovom bilo dosadno, uzeo njegovo rebro i napravio ženu. Kenterberijski biskup je civilizovan, visokoobrazovan čovek. Ni na mikrosekundu mu ne bi palo na pamet da poveruje u tako nešto. Zbog toga se nalazi u veoma nezgodnoj poziciji.

Izjavili ste da niste ljubitelj životinja...

Nisam ljubitelj životinja ako pod tim podrazumevate osobu koja obožava da mazi životinje, ali ako me pitate da li sam opsednut životinjama – jesam.

Imate li kućne ljubimce?

Nekada sam ih imao mnogo. Gibone, šimpanze, kameleone, zmije, kolibrije, lemure...

Ne usuđujem se ni da zamislim mirise!

Kuća je mirisala divno!

Pretpostavljam da i Vaša deca vole životinje. Nemaju fobije?

Ne, porodično smo otporni na fobije.

Ali majmuni umeju da budu nezgodni, zar ne?

Oni se često ponašaju kao nevaspitani ljudi. Da, mogu da budu prilično nezgodni. Nije preporučljivo držati ih kao kućne ljubimce. Jedini razlog zbog koga smo ih imali je to što sam jedno vreme prikupljao životinje za Londonski zoološki vrt. Vratio bih se sa putovanja sa stotinak predstavnika neke vrste, ljudi iz vrta bi izabrali neke od njih, a ostali su ostajali kod mene. Ali majmune nisam dugo držao.

Da li ste ikada poželeli da postanete vegetarijanac?

Ne. Ako išta znate o prirodi, onda znate da smo mi deo jednog sistema i da ne možete lava hraniti travom. Mi možda možemo da biramo, ali čovek nije rođen sa digestivnim traktom vegetarijanca. Prema konstituciji naših organa za varenje i prema obliku naših zuba jasno se može zaključiti da je namera evolucije bila da postanemo svaštojedi. Mi nismo mesožderi poput lavova, ali ne možemo biti ni slonovi.

Da li je Vaša supruga ikada odbila da pusti neku životinju u kuću?

Da – mene! Šalim se, ona je bila veoma tolerantna žena.

Autor: Sajmon Gejdž

Izvor: metro.co.uk

Prevod: Jelena Tanasković

Foto: Sarah Dunn