Intervju: Nikola Malović – „Gugl“ je preuzeo ulogu boga

Perast je nekoliko puta kroz istoriju bio „mrtav grad“, pa i posle Prvog sv. rata kada Kraljevina Jugoslavija iz Tivta seli „Radionicu za proizvodnju mornarske odjeće“ – iz čega izrasta industrija „Jadran – Perast“. Sve što su imali, simbolično, Peraštani su stekli odeveni u mornarske majice jer su vekovima trgovali i ratovali na moru – kaže za „Novosti“ Nikola Malović o svom romanu „Jedro nade“, u izdanju „Lagune“, u kome povezuje istoriju Perasta i majice sa plavo-belim prugama, koja je postala globalni brend.

Posle dva meseca od objavljivanja „Jedro nade“ doživelo je drugo izdanje, a na nedavno završenom Sajmu knjiga u Herceg Novom bilo je najprodavaniji naslov. Malović, koji živi i radi u ovom gradu, i za sebe kaže da je pisac s jedinog mesta na svetu gde Srbi i dalje žive uz more, ovaj složeni roman pisao je šest godina. U priču je utkao logiku baroka, primorskog načina života, katoličke kraljeve, Jevreje i otkriće Amerike. Čitamo o svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, u kome je „Gugl“ preuzeo ulogu boga, pa nadgleda sve i svakoga, o kapetanskom Perastu koji je politički odvojen od susednog Kotora a ima predsednika koji tvrdi da 1492. ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski.

Prikazujete nam jednu moguću stvarnost?

Da, odevenu u najpoznatiji, najseksualniji, najvanturističkiji modni dezen na svetu, koji je ujedno i vojna uniforma. Samo ruska mornarica ima uske plavo-bijele pruge. Boka je upoznala Rusiju pre negoli Srbiju. U Perastu se obučavaju nautičkim vještinama budući ruski oficiri.

U romanu je "Gugl" evoluirao?

Da, legalno se mogu koristiti aplikacije Google Ear za slušanje svakog, i Google Earth Memory za gledanje svakog. Google Arm služi da bi majke vojnika Ujedinjenih zemalja poludele od bola, u poslednjoj epizodi rijalitija, kada im sina ili ćerku pogodi metak ili raznese mina.

Imaju li sličnosti barokno doba koje opisujete u romanu i naše koje živimo?

Živimo u vremenu prenaglašenosti svih prenaglašenosti. To nas spaja s barokom, jer barok kao pravac predstavlja trajnu mogućnost, ne tek period iz prošlosti.

Mislite da se danas sve intenzivnije čuju bubnjevi apokalipse. Kako bismo mogli da povežemo prvu rečenicu iz vašeg romana "Lutajući Bokelj": Još uvijek mislim na srpskom", sa prvom rečenicom poslednjeg poglavlja romana "Jedro nade": Ujedinjene zemlje odgovorile su nuklearnom bombom?

I pred Prvi svetski rat umetnici su jasnije videli iza okuke njihovih dana, kao što mi se čiji da mi danas jasnije vidimo iza okuke naših dana. Ko misli na američkom engleskom ne razume da nije isto arapsko ne i jevrejsko ne. Posebno ne rusko ne.

Tvrdnjom da je Kolumbo bio jevrejskog porekla vaš roman menja istoriju?

Sve što je o Kolumbu kazano u romanu ima uporište u istraživanju čuvenog Simona Vizentala čiju sam građu koristio. Prvo „Zdravo!“ u Indijama bilo je izrečeno na hebrejskom.

Kako je danas biti srpski pisac u Crnoj Gori?

To treba pitati srpske pisce u Crnoj Gori. Ne činite naročit Bokelju naročit  kada ga, na bilo koji način, umećete u civilizacijski ram s kojim nije srođen. Nisam bez razloga izabrao da živim na zalivskom ostrvu, omeđenom s tri strane morem kamena, a s jedne morem mora.

Vlasnik ste knjižare "So" u Herceg Novom. Koliko knjižarski posao danas ima smisla?

Pokazaće „Jedro nade“.

Autor: Branislav Đorđević

Izvor: Novosti