In Memoriam – Filip Ker

Berlin je oduvek bio izvor fascinacije za pisca Filipa Kera, koji je 23. marta preminuo u 62. godini od raka. Berlin je bio mesto gde je udarac zla na mahom dobre ljude bio posebno poguban. Njegov moralno dubiozan fiktivni privatni detektiv Berni Ganter se prvo pojavio u romanu „Kristalno leto“ (1989), smeštenom u Berlinu 1936, nakon uspona nacista na vlast, i to je prvi roman njegove Berlin Noar trilogije. Kasnije je priznao da je cilj svake njegove knjige bio da Gantera satera u ćošak „tako da ne može da pređe preko poda, a da ne isprlja cipele bojom“.

Ganter nije bio jedini Kerov serijski rešavalac zločina. Kerova ljubav prema fudbalu ga je navela da se 2014. upusti u pisanje tri Skot Menson trilera o treneru iz Premijer lige i profesionalnom bokseru.

Filip je rođen u Edinburgu. Roditelji su mu Vilijam Mer, arhitekta, i njegova žena En (devojačko prezime Brodi). Njegovi roditelji su prešli iz Slobodne crkve Škotske u evangelističku baptističku crkvu jer su smatrali da je prilagođenija porodicama.

To nije bio lako za dečaka sa averzijom prema vodi. „Nisam mogao da plivam, čak ni da podnesem da mi glava bude pod vodom. I stoga je spektakl potpunog potapanja u vodu prilikom krštenja - osnosno ideja spiranja greha, što je bilo neophodno kako bih prihvatio Isusa - za mene bila užasavajuća", kasnije je pisao.

Posledica toga je da je u već ranom uzrastu znao da „se Isus i ja ne slažemo“. Konačni raskid se desio posle smrti njegovog oca. Kada je šest meseci kasnije video belog konja kako galopira preko polja, Filip, sada advokatski pripravnik, star 22 godine, shvatio je da mora da se pobuni protiv puta koji su mu namenili.

Čitao je raznolike knjige, uključujući „neprikladne" romane, koje su roditelji od njega skrivali. U 12.godini je ukrao ključ od kredenca u kome je bio sakriven primerak D.H. Lorensove „Ledi Četerli". Rezultat toga je da je prvi put bio plaćen za svoj rad pisca. Pošto je znao da će njegovom ocu nedostajati primerak ove knjige, a da su Kerovi prijatelji hteli da je pročitaju, Ker je napisao svoju sopstvenu verziju knjige, „Vojvotkinja i krasuljci”, koju je iznajmljivao radi „obrazovanja svojih školskih drugova“.

Prezir prema crkvi se sjedinio sa njegovim neugodnim odnosom prema mestom gde se rodio, za koje je rekao: „Ako želite da obeležite dete za ceo život, odgajajte ga u gradu Džonu Noksu.“ U bogataškoj školi Melvil, njegov taman ten ga je učinio metom njegovih rasističkih, zlatokosih vršnjaka.  To iskustvo je pojačalo njegov osećaj izdvojenosti i u godinama koje su usledile, opisao je sebe kao „bezrasnog Škota". Kada mu je bilo 15 godina, preselio se sa porodicom u Midlandz. Pokazalo se da će vreme koje će provesti u tamošnjoj Nortamtonširskoj gimnaziji biti srećnije.

Iako je hteo da studira engleski na Univerzitetu u Birmingemu, Ker je popustio pod roditeljskim pritiskom i upisao je prava. Nakon jedne godine u kibucu, Ker se vratio u Birmingem radi diplome postdiplomskih studija prava.

Nakon što je napustio prava, radio je kao kreativni pisac po marketinškim agencijima, između ostalog u „Sačiju i Sačiju“– iako bi neretko dobio otkaz. Dok su njegove kolege uživale u ručkovima i napijanju, on je radije vreme provodio u Londonskoj biblioteci, gde je radio na pet neobjavljenih „pod-Martin Amis” romana, dok se nije okrenuo kriminalističkim romanima u knjizi „Kristalno leto“.

Do objave Gridirona se oženio novinarkom i piscem Džejn Tajn, koju je sreo dok je radio kao trač-kolumnista u časopisu „London Evening Standard“. Sa njom je imao troje dece: Vilijama, Čarlija i Naomi.

Iako su prodata filmska prava  za Gridirona i druge romane, nijedan nije realizovan. Stiven Spilberg je razmatrao ekranizaciju fantastičnog serijala „Deca lampe” (2004-11), napisanog pod imenom PB Ker. Ali pisac na svoje odnose sa Holivudom gleda sa uvrnutim uživanjem i prija mu da pripoveda anegdote o „La La Lendu“. Dok čeka Toma Kruza u trejleru za glumce, shvatio je da se pribojava da će zakasniti na kasniji sastanak tog dana, sa Robertom de Nirom.

Njegova posvećenost istraživanju ga je dovela u opasne situacije, ponekad i u problematičnije kvartove Berlina ili kada je putovao sa sanktpeterburškom policijom za njegov triler „Dead Meat“ (1993). Jedan naročito zastrašujući dan se završio sa otkrićem rupa u panciru koji je nosio. Rupe su pokazivale mesta na kojima je prethodni nosilac pancira upucan.

Kerovi radovi iz oblasti esejistike se protežu od vodiča za istraživanje do antologija zavada i laži. Nastavio je da piše sve donedavno, praveći izmene na svom poslednjem romanu, koji treba da bude objavljen sledeće godine.

Iza njega su ostali Džejn i njegova deca.

Autor: Danuta Kin

Izvor: theguardian.com

Foto: Thesupermat

Prevod: Ana Jakovljević