„Ime vetra“ – Patrik Rotfus

Priča u priči je jedan od najstarijih načina pripovedanja; jedna od najpoznatijih je verovatno Šeherezada iz „1001 noći“, no ovakav vid pisanja zahteva veliku piščevu veštinu. Prvo, potrebno je da pisac zainteresuje čitaoca da prati najmanje dve radnje; drugo, pisac mora da poveže te dve radnje na takav način da ubedi čitaoca da postoji dovoljan broj zanimljivih stvari koje će se desiti nakon što glavni junak završi svoju priču – na kraju krajeva, sama činjenica da je glavni lik živ i priča o svom životu uklanja svaku strepnju za njegov život tokom trajanja priče.

„Ime vetra“ je prvenac Patrika Rotfusa, knjiga koja se za kratko vreme svrstala u klasika epske fantastike i po mnogima postavila nove standarde na koji način treba pisati fantastiku.

Radnja knjige je smeštena u naizgled klasičan fantazijski svet gde Kvout, krčmar u malom seocetu, priča svoju životnu priču Hroničaru, razotkrivajući da se iza fasade krčmara krije jedna od najvećih legendi na svetu, heroj i zlikovac iz hiljadu priča i glasina, mitski čarobnjak, ministrel koji je u stanju svojim glasom da opčini i najstrašniju zver, ubojiti mačevalac i mitski kraljeubica. Sama Kvoutova priča je, opet, naizgled klasična – talentovano dete iz porodice umetnika nakon tragičnih događaja ostaje bez porodice, postaje prosjak i potom uspeva da se upiše na Univerzitet kako bi ovladao magijskim veštinama i došao do informacija kako da osveti svoje roditelje. Kako Kvout priča svoju priču takođe, na suptilan način saznajemo da je svet u kome živi trenutno pun sukoba i da ga opsedaju mračne sile – nešto za šta je samo Kvout možda odgovoran.

Iako bi se ovakva radnja mogla svrstati u fantazijski kliše, „Ime vetra“ nam ipak nudi mnogo, mnogo više. To je pre svega iskrena, ljudska priča o samootkrivanju, prijateljstvu, ljubavi, tragediji i herojstvu ispričana uverljivim tonovima humora, ljutnje, žaljenja i strasti koja nam, sloj po sloj, razotkriva istinitu priču iza jedne legende. Kvout je veoma živ i uverljiv lik, naizgled savršen, a ipak pun mana koje su veštim jezikom njegove naracije provučene kroz priču, ostavljene veštom čitaocu da ih uoči. I baš ovaj nivo intime i realizma koji se nalazi u knjizi, spojen sa autentičnim i istinski poetskim jezikom kojim Rotfus tka Kvoutovu priču jeste ono što drži čitaoca za radnju knjige i tera ga da iskoristi svaki slobodan trenutak kako bi zaronio nazad u svet knjige, a suptilne naznake o zlu koje hodi Kvoutovim svetom bude strah i nadu u čitaocu, primoravajući ga da se zapita kako će se priča završiti.

Veoma je bitno napomenuti da, i pored svoje fantastične sadržine, ova knjiga nije namenjena samo ljubiteljima fantastike, već i ljubiteljima lepe reči i veštog pripovedanja kao i svima onima koji vole knjige koje svojom radnjom prosto uvlače čitaoca u svet u kojima se dešavaju i u stanju su da ga uvere da je svet iza knjige stvaran.

Možda još jedna preporuka knjizi je i činjenica da je nastavak „Imena vetra“ samo nedelju dana nakon izdavanja doživeo svoje četvrto izdanje, a da je istovremeno reizdanje knjige u mekom povezu došlo na vrh liste najprodavanijih knjiga.

Spremite se za putovanje sa Kvoutom – nećete zažaliti…

Autor: Dragan Ćirić