Ilijada iz ugla jedne žene

To je ono što slobodni ljudi ne mogu nikako da razumeju. Robinja nije osoba koja se tretira kao stvar. Robinja jeste samo stvar, i u svojim očima i u očima drugih.

Novi trend koji je stupio na književnu scenu – iznova ispričani mitovi na moderan i inovativan način – sve nas je oduševio. Najviše zahvaljujući briljantnoj reimaginaciji epskih priča, ovaj talas koji je započela Madlin Miler sa Kirkom nastavile su mnoge talentovane autorke poput Natali Hejns sa romanom Hiljadu brodova. Žene iz mitologije za koje smo svi čuli, a koje do sada nisu imale glas, sada su dobile novi život zahvaljujući ovim spisateljicama. Laguna sa zadovoljstvom nastavlja ovaj trend i zato je današnji novi ulov fenomenalna autorka Pet Barker i njen roman The Silence of the Girls.

U Homerovoj Ilijadi, epu o strašnom razaranju izazvanom muškom agresijom, žene su predmeti koje muškarci koriste kada se bore za status. Ne baš sasvim tihe, boginje naravno uvek imaju mnogo toga da kažu, ali obične smrtnice uglavnom samo jadikuju. One tuguju za svojim mrtvim sinovima, mrtvim očevima i mrtvim muževima. Plaču zbog Troje koja je pala i pate za slobodom koju su im uzeli pobednici rata.

Homerov ep se završava nagoveštavanjem pada Troje i smrću njenog najvećeg borca Hektora. Pet Barker svoj roman započinje padom Lirnesa, Briseidinog doma. Tada vidimo da je pad jednog grada kraj priče samo za muške ratnike: jedni trijumfalno odlaze, drugi sklanjaju mrtve. Za žene je to tek početak novih užasa. Ako ste fan knjiga koje daju glavnu ulogu i novu dimenziju junakinjama epskih klasika, ovo je pravo štivo za vas.

Drevni grad Troja izdržao je deceniju pod opsadom moćne grčke vojske, koja nastavlja da vodi krvavi rat zbog jedne žene – Helene. U grčkom logoru Briseida nestrpljivo i zabrinuto čeka ishod rata. Bila je kraljica jedne od susednih kraljevina Troje sve dok joj Ahil, najveći grčki ratnik, nije opljačkao grad i ubio muža i braću. Briseida postaje Ahilova konkubina i mora se brzo prilagoditi kako bi preživela kao jedna od mnogih osvojenih žena koje služe grčkoj vojsci.

Veliki Ahil. Sjajni Ahil, blistavi Ahil, božanski Ahil... Epiteti se samo nižu. Za nas nije bio ništa od navedenog; mi smo ga zvali kasapin.

Kada Agamemnon, brutalni politički vođa grčkih snaga, zatraži Briseidu za svoje zadovoljstvo, ona se nađe između dvojice najmoćnijih Grka. Ahil odbija da se bori u znak protesta, a Grci počinju da gube rat od trojanskih protivnika. Briseida nema nikakvu moć i može samo da posmatra ovaj sukob koji će odlučiti sudbinu njenog naroda i drevnog sveta u celosti.

Ona je među hiljadama žena koje u ovom ratu žive iza kulisa kao robinje i prostitutke, medicinske sestre, volonterke, i sve ih je istorija izbrisala. U ovoj knjizi autorka nam rasvetljava nijansirane, složene portrete zaboravljenih likova i podseća na priče iz mitologije koje iz Briseidine perspektive dobijaju potpuno novo značenje.

Autor teksta: Dunja Lozuk