Bukmarker kafeterija ovog puta je ugostila dve igre koje na različite načine vode igrače u istraživanje i otkrivanje novih svetova. U okviru događaja „Igrajmo se zajedno – Učenje igara“, za stolovima su se igrali „Boreal“ i „Nasukani“, dve igre različitog karaktera, ali sa zajedničkim osećajem istraživanja, planiranja i otkrivanja.
Prva je bila „Boreal“, igra namenjena isključivo za dva igrača, u kojoj se igrači nadmeću u istraživanju drevnih lokaliteta i pažljivom izboru karata koje će graditi njihovu ekspediciju.
Za stolom sa samo dva igrača svaka odluka ima dodatnu težinu. Ono što izaberete nije važno samo zbog vaše strategije, već i zbog toga šta ostavljate protivniku. Karte koje uzmete, način na koji ih povezujete i trenutak u kojem ćete napraviti određeni potez postaju deo neprestane igre nadmudrivanja.
„Boreal“ zato traži koncentraciju i planiranje, ali ne opterećuje igrače komplikovanim pravilima. Njegova snaga je upravo u tome što se relativno brzo ulazi u igru, dok se prostor za strateško razmišljanje otvara kako partija odmiče.
Za drugim stolom odvijala se sasvim drugačija vrsta istraživanja.
„Nasukani“ je piši-briši igra u kojoj igrači istražuju ostrvo tako što postepeno precrtavaju heksagone na svojoj mapi i pokušavaju da istraže različita staništa. Svaki novi potez menja izgled njihove mape, a način na koji će povezivati i osvajati područja utiče na konačan rezultat.
Upravo je precrtavanje heksagona jedan od najzanimljivijih elemenata igre. Svaki potez ostavlja trag na vašoj mapi i postepeno oblikuje čitavo ostrvo. Potrebno je razmišljati kako povezati određena područja, koja staništa osvojiti i kada je pravi trenutak da se krene u drugom pravcu.
Ali igra „Nasukani“ ne počiva samo na planiranju.
Tokom partije igrači mogu da osvajaju svitke, koji donose bodove, dok se određene dodatne nagrade izvlače iz posebne vrećice. Tu se u igru uključuje i element sreće – igrač može pažljivo planirati svoje poteze, ali kada dođe trenutak da izvuče nagradu iz vrećice, više ne odlučuje potpuno sam šta će dobiti.
Upravo ta kombinacija planiranja i neizvesnosti daje ovoj igri poseban karakter. Možete napraviti odličan plan za svoju mapu, pažljivo povezivati heksagone i juriti određena staništa, ali vas nagrada iz vrećice može odvesti u potpuno drugom smeru. Sreća tako nije jedini faktor, ali je dovoljno prisutna da partije ne postanu potpuno predvidive.
Igra podržava od jednog do pet igrača, pa može da funkcioniše kao solo iskustvo, igra u paru ili kao porodična partija u većem društvu. Svako ima svoju mapu na kojoj istražuje ostrvo, što znači da svi istovremeno imaju šta da rade i da se partija ne pretvara u dugo čekanje na tuđi potez.
Tako su se tokom ovog druženja za stolovima našla dva veoma različita pristupa društvenoj igri.
I upravo je to bilo zanimljivo videti tokom događaja „Učenje igara“. Dve igre mogu da imaju sličan osećaj otkrivanja i istraživanja, a da istovremeno od igrača traže potpuno drugačiji način razmišljanja.
Jer nekada je najzanimljivije kada znate šta želite da uradite, ali ne znate da li će vam igra to i dozvoliti. A nekada je dovoljno da imate samo jedan slobodan heksagon i dobru ideju šta ćete sa njim.
