Igo, žene i so

Debitantski roman Gabrijele Garsije Of Women and Salt, ujedno i njena prva knjiga koja će biti prevedena na srpski jezik, podjednako snažno uspeva da uhvati duh prošlosti kao i duh aktuelnog trenutka. U nelinearnom toku roman prati pet generacija žena – majki i ćerki – kroz turbulentne životne i istorijske okolnosti na Kubi i u Americi. Vežu ih nasleđene traume, ekonomska neizvesnost, nemogućnost da zaista osete da negde pripadaju. Istovremeno su odlučne u pokušajima da promene okolnosti i izbore se sa sopstvenim nedostacima.

Priča o ženskoj liniji ove porodice seže do osamdesetih godina devetnaestog veka na Kubi. U okruženju koje evocira čuvene Markesove romane, nepismena Marija Isabel mota duvan praveći tompuse u fabrici cigareta. Antonio radnicima čita naglas Jadnike Viktora Igoa da bi ih edukovao i ublažio monotoniju posla. Marija Isabel je očarana književnošću i Antonijom, zasnivaju porodicu, ali on gine u građanskom ratu. Primerak Igoove knjige iz koje je Antonio čitao radnicima nastavlja da se prenosi generacijama i predstavljaće sponu između junakinja romana.

Praunuka Marije Isabel, Džanet, odrasla je na Floridi. Zlostavljanje u detinjstvu vodi je u zavisnost od droge u mladosti. Sa majkom Jolandom ne uspeva da ostvari prisnost, naslućuje se da je posredi neka mračna porodična tajna. Džanet u trenutku trezvenosti prima kod sebe Andreu, sedmogodišnju ćerku komšinice koju je odvelo imigraciono. Jolanda je ubeđuje da mora i devojčicu predati vlastima, što će na kraju Džanet nevoljno uraditi. U nastavku se roman fokusira na odnos Jolande i njene majke Dolores, koja je pedesetih godina prošlog veka ubila svog nasilnog muža. Iako je dugo živela u ubeđenju da nije bilo svedoka dok je spaljivala njegovo telo, sazna da to ipak nije bio slučaj pre Jolandinog iznenadnog odlaska u Ameriku.

U završnici, sada već četrnaestogodišnja Andrea po treći put ilegalno prelazi američku granicu. Uspeva da izbegne hapšenje, a Džanetina adresa je sve što ima kod sebe. Pojavljuje se na vratima njenog stana, ali joj ne otvara Džanet već Jolanda. Primerak Igoovih Jadnika koji se prenosio generacijama po ženskoj liniji završiće kod Andree na njen šesnaesti rođendan. U njemu će otkriti da je Džanet napisala „više smo od onoga što mislimo da jesmo“. Andrea obećava sebi da će jednoga dana proslediti knjigu nekoj drugoj ženi koja će iznova pronaći smisao u toj poruci.

Autor teksta: Ivana Veselinović