Haled Hoseini o roditeljstvu i političkom azilu

Uloga oca je nešto što je donelo neočekivane rezultate jednom od najprodavanijih autora današnjice, Haledu Hoseiniju – povećao je svoju bazu obožavalaca.

Hoseini nam, kroz smeh, objašnjava kako je njegov dvanaestogodošnji sin postavio vatrenu receniziju njegovog poslednjeg romana, „A planine odjeknuše“ na Gudridsu.

Njegov sin je u godinama kada mnoga deca prolaze kroz ono što Hoseini naziva buđenjem zrelosti: počinju da shvataju da njihovi roditelji nisu savršeni.

Iako nema nagoveštaja da je njegov sin blizu te spoznaje, Hoseini se seća tog momenta u svom životu. Odrastanje je veoma česta tema njegovih knjiga.

„A planine odjeknuše“ je priča o bratu i sestri koji se mnogo vole, ali koje teškoće u koje njihova porodica zapadne razdvajaju. To odvajanje utiče na generacije u priči koja se proteže preko kontinenata i kroz nekoliko decenija.

Avganistan još jednom služi kao inspiracija Hoseiniju za ovaj roman, kao i za njegove prethodne – „Lovac na zmajeve“ i „Hiljadu čudesnih sunaca“. Njegove knjige su prodate u više od 38 miliona primeraka širom sveta.

Autor odaje priznanje svojoj deci jer su ga učinila tako moćnim piscem. Hoseini kaže da od trenutka kada je postao otac, može da saoseća sa teškim odlukama sa kojima se suočavaju likovi u njegovim knjigama.

„Nema sumnje da je to promenilo i produbilo moj način pisanja“, rekao je.

Hoseini žarko želi da odvede svog sina Harisa i ćerku Faru u Avganistan. „To je moj san!“

Hoseini je živeo u Kabulu do svoje jedanaeste godine. Od tada, ovaj pedesetdvogodišnji autor je putovao u svoju rodnu zemlju kao ambasador dobre volje za Izbegličku organizaciju Ujedinjenih Nacija.

Paralelno sa pisanjem, Hoseini provodi vreme obezbeđujući sklonište izbeglicama koje se vraćaju u domovinu, kroz fondaciju Haled Hoseini, koja ulaže u centre obrazovanja za žene i pomaže pri zaštiti dece uvučene u industriju pravljenja tepiha.

„Kao misiju svoje fondacije vidim pružanje pomoći ljudima koji su isti kao moji likovi u knjigama“, kaže autor.

Njegova putovanja u Avganistam nisu samo u dobrotvorne svrhe, ona takođe oblikuju i njegovo pisanje. Ali navodi da ne putuje tamo kako bi pronašao materijal za svoje knjige.

„Ipak mi to ulazi u podsvest“, navodi Hoseini. „I onda kada sednem da pišem priče, ono što sam video u Avganistanu mi se javlja.“

Priseća se kako je sreo dve sestare u jesen 2009. godine. Živele su u izolovanom selu, oko sat vremena vožnje od Kabula. Starija sestra, kojoj je bilo oko šest godina, tretirala je mlađu kao kćerku. „Bile su upečatljivo lepe i neverovatno slatke. I bile su veoma odane jedna drugoj.“

Kada je odlazio, dao je starijoj sestri jabuku. Ona se momentalno okrenula i dala je mlađoj sestri. „To me je duboko dirnulo i bio sam presrećan što sam video tako nešto.“

Ta veza između ove dve sestre postala je inspiracija za neraskidivu vezu mladog brata i sestre u srcu romana „A planine odjekuše“.

Deca su uglavnom uvek protagonisti Hoseinijevih knjiga.

Hoseini kaže da je fascinantno kada je mlada osoba jednom nogom u detinjstvu, a drugom u odraslom dobu: „U dvanaestoj godini, temelji sveta za koje je dete do tada znalo počinju da pucaju, a svet otkriva da je mnogo komplikovaniji, zbrkaniji, problematičniji (nego što su mogli i da zamisle).“

Mnogi njegovi likovi prolaze kroz ovu promenu. Oslanja se na sopstveno detinjstvo kako bi njihov put odrastanja učinio savladivim.

„Svi smo mi odrasli uz klasične poglede na svet naših roditelja i ljudi kojima smo se divili“, navodi autor. „Kako smo odrastali, shvatali smo da su one pogrešnije nego što smo mislili.“

Priseća se da se njegova veza sa ocem menjala kada je bio mlad. „Naravno, odrastao sam misleći da je moj tata najjači čovek na svetu. Bio je najpametniji čovek na svetu“, rekao je o svom ocu, koji je umro u decembru 2009. godine.

„Bio mi je veoma, veoma, veoma drag“, kaže Hoseini. „Ali se sećam kada sam odrastao, počeo sam da se ne slažem u nekim stvarima sa svojim ocem. U nekim bitnim pitanjima: politici i sličnim stvarima.“

Hoseini i njegova porodica su došli u Sjedinjene američke države kao azilanti. Autor smatra sebe za srećnog čoveka. Na Svetski dan izbeglica, još 2013. godine, pomogao je da se probudi svest o više od 40 miliona ljudi koji su raseljeni.

„Izbeglice su ljudi, kao mi, baš kao i svi ostali. Oni nisu statistika“, rekao je. „Svi možemo da učestvujemo u ovim bitnim programima koji donose resurse i pružaju pomoć nekim od najranjivijih ljudi na svetu.“

Hoseinijevo pisanje pojačava snagu njegove poruke. Za mnoge čitaoce, roman „A planine odjeknuše“ će pokrenuti emocije i okrenuti glave ka izbeglicama koji žive u opasnosti da će ih prevideti.

Izvor: edition.cnn.com  

Foto: Elena Seibert

Prevod: Dragan Matković