Hajde svi da čitamo naglas!

Nedavno mi je prijateljica rekla da ona i njen suprug kada idu na duži put kolima čitaju jedno drugom naglas, to je, kako je rekla, „naša verzija audio knjige“. Možda to i nije slučajnost, ova moja prijateljica je u veoma srećnom braku ‒ i to stvarno srećnom, a ne u prividno srećnom braku o kakvim toliko slušamo u poslednje vreme. U stvari, mislim da ovo čitanje naglas ne samo da predstavlja dobar pokazatelj da je sve u redu među njima, već se čini da je upravo to jedan od razloga što imaju dobar brak.

Moguće je! I mi imamo dokaz (na osnovu naučne studije) da je čitanje naglas dobro za decu, za one koji uče neki strani jezik, i (u izvesnom smislu) za pse. Zašto ne i za odrasle? Činjenica da čitanje naglas u današnje vreme nije česta pojava u društvenim dešavanjima (ako izuzmemo zvanične promocije knjiga i druga formalna okupljanja), ali to bi možda trebalo promeniti. Evo nekih primera koji ilustruju kako je ta praksa izgledala u prošlosti: srednjovekovni monasi su uz većinu obroka slušali čitanje Svetog pisma; viktorijanci su u salonima čitali jedni drugima romane što je bila posebna vrsta uživanja u kasno popodne ili na kraju večeri; a od 19. veka u fabrikama cigara na Kubi, jedan od radnika je bio određen da ostalima naglas čita dnevne novosti i knjige (u poslednjem slučaju pozitivne posledice su prevazilazile društvene i duhovne aspekte: čitanje je povećavalo produktivnost).

Ljubavnici su, takođe, dugo čitali jedni drugima, i ovo je izgleda praksa koja nije potpuno iščezla. Pored srećnog para koji sam pomenula na početku, razgovarala sam sa parom kojem je čitanje naglas način da lakše prebrode bolesti ili nesanicu; poznajem još jedan par koji deli uznemirujuće vesti (na ovaj način istovremeno ostaju u toku sa aktuelnim događajima i olakšavaju jedno drugom teret ovog sveta – weltschmerz); ili par koji izvlači najbolje rečenice iz onoga što trenutno čita, da bi ih pročitali jedno drugom kada im se ukaže prilika – to pomalo podseća na ono kad donesete cveće voljenoj osobi, osim što mnogo duže traje.

Ne smatram da čitanje naglas treba da bude aktivnost rezervisana samo za parove. Činjenica je da se treba izboriti sa raznovrsnim medijskim sadržajima koji pričaju priče i u mnogima od njih možemo da uživamo u društvu (možda kada vam dođu prjatelji zajedno gledate film ili igrate neku igru što je, takođe, svojevrsno pričanje priče), ali čitanje naglas je delikatnije, meditativnije i interaktivnije iskustvo koje vredi ponovo istražiti. Prema tome, zašto ne pokušati? Ako vas monaški život i rad u fabrici ne privlače, a vaš stan je suviše mali da biste priredili večernju zabavu, možete početi skromno, kao moja prijateljica koja samoj sebi čita naglas „samo da bi stvari učinila zanimljivijim“. Izaberite knjigu, pročistite grlo i vidite šta će se desiti.

Autor: Flora Armeta
Izvor: newyorker.com