Svako ko je u životu imao bar jednog četvoronožnog prijatelja sigurno će zaplakati uz naslov – „Hachiko Waits“ autorke Lesli Njuman. Većina je sigurno čula za najpoznatijeg psa na svetu – Hačika. Ovo je istinita priča o njemu, simbolu odanosti, a autorki ovog teksta je neizmerno drago što će se uskoro ova knjiga naći na policama svih knjižara u Laguninom izdanju.
Hačiko, pas rase akita, rođen je 10. novembra 1923. na farmi u Odateu u Japanu. Ejzaburo Ueno, profesor agrikulture na tokijskom Carskom univerzitetu, uzeo je Hačika za kućnog ljubimca i izmestio ga u urbanu sredinu Tokija. Profesor je svakodnevno odlazio na posao vozom, a Hačiko bi ga ispraćao i na kraju svakog dana čekao na obližnjoj železničkoj stanici u Šibuji. Dva prijatelja su svoj dnevni ritual poštovala sve do 21. maja 1925, kada se profesor nije vratio. Iznenada je umro na poslu dok je držao predavanje.
Svakog dana tokom narednih devet godina, devet meseci i petnaest dana Hačiko je čekao profesorov povratak, pojavljujući se tačno kada je voz trebalo da stigne na stanicu. Ovaj jedinstveni pas je privukao pažnju drugih putnika, jer su mnogi već viđali Hačika i profesora Uena zajedno. Ubrzo ga je svet okarakterisao kao psa koji nikada nije odustajao. Postao je svačiji miljenik i atrakcija, čak su mu donosili hranu i poslastice.
Koliko god da je svima bilo simpatično da ovog psa viđaju svakog dana, pozdrave ga, pomaze i nahrane, preovlađujuća emocija je i dalje bila tuga, koja je proizilazila iz nemogućnosti da se Hačiku objasni da uzalud čeka. Njegova priča se pripovedala u školama i na fakultetima. Bio je popularno poznat kao Chuken Hachiko (verni pas Hačiko). Na stanici u Šibuji je 1934. godine postavljena i bronzana statua u njegovu čast, a na samoj ceremoniji je prisustvovao Hačiko kao počasni gost.
Za vreme Drugog svetskog rata skulptura je pretopljena za ratne potrebe. Posle rata sin vajara originalne skulpture izradio je novu, koja je otkrivena ponovo u prisustvu ogromnog broja ljudi. Taj drugi spomenik još stoji na stanici u Šibuji i omiljena je tačka na kojoj se ljudi sastaju. S vremenom je preraslo u tradiciju da se mladi parovi zavetuju na vernost ispred Hačikovog kipa.
Mali spomenik podignut je u njegovo ime odmah pored Ejzaburovog groba. Osim toga, napravljeni su murali i podignuto je više statua širom zemlje, uključujući i spomenik u Univerzitetu u Tokiju. Svake godine, na godišnjicu Hačikove smrti – 8. marta, održava se ceremonija u njegovu čast na stanici Šibuja gde stotine ljudi dolaze da odaju počast njegovoj odanosti. Iako je prošlo mnogo godina otkada je Hačiko na stanici čekao profesora Uena, verni pas nije zaboravljen.
Pas je jedina životinja kojoj je prirodno mesto uz bok gospodara. Istorija pasa i istorija ljudi isprepletane su desetinama hiljada godina. Zajedno su lovili, ratovali, živeli zajedno u prvim velikim gradovima, putovali kao nomadi… Pas je životinja koja ima šesto čulo, razvijenu empatiju i pruža bezuslovnu ljubav. Ova emotivna priča to i potvrđuje. Pisana kao roman za decu, istovremeno i duboko tužna i puna nade, ovo je knjiga za sve uzraste. Lesli Njuman je podigla književni spomenik koji slavi odanost životinje prema čoveku.
Autor: Dunja Lozuk
