Govor u prvom licu bez cenzure [video]
Trideset osmo okupljanje Laguninog književnog kluba nije tradicionalno održano prvog petka u mesecu, već u četvrtak 5. aprila, zbog Uskrsa. Bez obzira na praznike koji su predstojali i uprkos lošem vremenu, u Delfi Caféu u SKC-u tražila se stolica viška.
Tema razgovora bila je jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih knjiga XX veka – „Rakova obratnica“ velikog američkog pisca Henrija Milera, u novom prevodu Đorđa Tomića.
O knjizi su govorili književna prevoditeljka Drinka Gojković, književni kritičar Zoran Janković, umetnik Nenad Džoni Racković i urednica izdanja Janja Stjepanović.
„Rakova obratnica“ je peta knjiga u Biblioteci „Amerikana“, koja obuhvata renomirana književna dela koja iz različitih perspektiva osvetljavaju američki način života, američke vrednosti, njihov uticaj na savremeni svet.
U samoj knjizi reč je o jednom Amerikancu u Parizu – tema kojom se bave i brojna druga književna i filmska ostvarenja. „Prva knjiga koja nam se odmah može nametnuti kao neko poređenje“, napomenula je Janja Stjepanović, „jeste Hemingvejev ’Pokretni praznik’. Međutim Hemingvej govori o Parizu dvadesetih godina prošlog veka i onda svakako ne čudi što su nakon terorističkog napada na Pariz 2015. godine građani na spomen-obeležjima žrtvama pored cveća ostavljali i ovu Hemingvejevu knjigu, u slavu nekadašnjeg slobodnog i slobodarskog Pariza. Milerova tema je, nasuprot tome, Pariz tridesetih, Pariz Velike depresije. Otuda se ni glavni junak ovog autobiografskog romana ne susreće poput Hemingveja sa velikim piscima i umetnicima, nego sa podzemljem Pariza, sa ljudima koji su na margini društva.“
Zoran Janković je rekao da ga ovo Milerovo strasno bavljenje marginom i ljudima koji pripadaju margini podseća na francuskog pisca Žana Ženea, ali i na Alfreda Deblina i njegovu knjigu „Berlin Aleksanderplac“, jer, kaže Janković, „kroz lutanje glavnog junaka posmatramo grad koji nastaje i nestaje, menja se i biva pozornica jedne silne želje za životom“.
Roman „Rakova obratnica“ je trideset godina bio zabranjen u angloameričkom svetu zbog eksplicitnog pristupa erotici i seksu. Drinka Gojković je napomenula da se ova knjiga zbilja uklapa u jednu od definicija modernog romana kao romana koji pomera granice stida: „Milerov govor u prvom licu bez cenzure predstavlja zaista jednu ogromnu novinu u književnosti svog vremena. Dugo vremena nije bilo knjige sa takvim književnim postupkom, te je utoliko ova knjiga više naš savremenik nego savremenik doba u kojem se pojavila. Iako se bavi marginom društva i tokom cele knjige govori o tome kako je siromašan i izgladneo, Miler već na samom početku kaže da je istovremeno srećan i slobodan. Očigledno da ova sreća ne dolazi tek iz te oslobođenosti, već iz jedne filozofije života. Živeti punim životom u svakom trenutku – to je poenta ove knjige. Sreća je upravo ta ogromna životna energija koja okreće leđa neminovnoj tragediji ljudskog života i spoljašnjih okolnosti.“
Nenad Džoni Racković je izveo svojevrsni performans pripremljenim izlaganjem, iz kojeg izdvajamo samo delić: „Knjiga ‘Rakova obratnica’ – pisana stilom književnog impresionizma (čiji je jedini pravi naslednik Vilijam Barouz), kao svojevrsne kontre američkom proznom realizmu i žurnalizmu Hemingveja, G. Stajn, Ficdžeralda i cele ’izgubljene generacije’ – govori pre svega o tome da nema tela bez ideja i da nema ideja bez tela. Od genija umetnosti ostalo je samo ime. Ništa se nije promenilo i neće. Ljubav je bolest koja se leči seksom. Miler penetrira po našoj političkoj korektnosti: za koga je onda umetnost ako ona nije po volji pristojnog građanskog društva? On penetrira po našem samosažaljenju, inferiornosti, zbunjenosti, nezrelosti, iskustvom stranca koji objašnjava umetniku u mladosti kako se postaje čovek od krvi i mesa.“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 4. maj, a tema će biti roman „Kameni splav“ Žozea Saramaga. Ovaj roman je na popustu od 30% do 4. maja u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
