„Gorki gutljaj“ – Fransisko Herardo Hagenbek

U „Poslednjoj turi“ (prologu ovog svog romana) meksički autor Fransisko Herardo Hagenbek (u domovini ponajpre poznat kao strip-autor) pojašnjava kako je sa dvadeset pet godina pročitao čitav opus velikana detektivske proze Rejmonda Čendlera. Time samosvesno i bez prenemaganja otkriva i ključno nadahnuće za svoj roman „Gorki gutljaj“, mada se do tog očiglednog zaključka lako dolazi i bez ovako jasnog i glasnog priznanja.

„Gorki gutljaj“, dakle, detektivska je misterija osmišljena i u delo sprovedena kao direktan omaž velikom Čendleru i očito skrojena po šnitu iz njegove dragocene i neprolazno inspirativne literarne zaostavštine. Hagenbek svoju kosinu, osobeno u svom izrazu i u svojoj postavci nalazi u efektnoj dosetki da misteriju koju je ovde izatkao postavi u okruženje i dane snimanja višestruko problematične adaptacije drame Tenesija Vilijamsa „Noć iguane“ koju je u gotovo nemogućim uslovima izgurao Džon Hjuston. Privatni detektiv Sunny Pascal (polutan meksičko-američke krvi i sklonosti ka bitničkim modnim izborima i pogledima na svet) biva unajmljen da vodi računa o bezbednosti zakrvljenih glumačkih zvezda (Richard Burton u pratnji supruge Liz Taylor, Debora Kerr, Ava Gardner i Sue Lyon) kada, naravno, otpočne prava fešta nestanaka, ucena, pucnjave, krupnih laži i još krupnijih igara.

Lik Sunnyja Pascala je uz krajnju doslednost izveden u skladu sa čendlerovskom postavkom — on je šarmantno, hladnokrvno spadalo i melanholik koga ništa ne može začuditi i koga cinizam ne sprečava da pokaže dovoljno žestine i kuraži u rešavanju slučaja koji mu nikako nije po volji.

Hagenbekova pripovedačka ruka je laka, njegovo štivo pitko i pregledno, a tempo njegovog pripovedanja primeren osnovnoj postavci; uz to, ispravna autorska odlika da oveštalu žanrovsku formulu osveži i osnaži pomoću šireg pop-kulturnog konteksta, ima za posledicu dovoljno razaznatljivu prozu, uprkos igri na mnogima dobro poznate note. Na sve to, svako poglavlje otpočinje receptom i kratkim istorijatom čuvenih koktela, te iako taj ukras ubrzo postane izlišan i samom sebi svrha, može se posmatrati kao zgodna dopuna sadržajem već dovoljno bremenitoj prozi.

Autor: Zoran Janković

Izvor: Yellow Cab