Autor romana „Čovek koji je ubio Teslu“ Goran Skrobonja otvorio je Svetosavski sajam knjiga u Nišu.
Otvarajući ovu prestižnu kulturnu manifestaciju u Nišu Lagunin autor je rekao:
„Izuzetno sam počastvovan time što me je organizator Svetosavskog sajma knjiga pozvao da budem ovde večeras, zajedno sa vama. To osećanje počastvovanosti tim je dublje zato što je reč o gradu za koji sam lično duboko emotivno vezan, kao i zbog toga što je reč o manifestaciji kakvih je zaista premalo u ovo doba kulturne pustoši u kojem živimo.
Sticajem okolnosti, pored mnogih različitih stvari kojima sam se bavio u životu, nekako sam sve vreme bio okrenut knjizi. U proteklih tridesetak godina bio sam ne samo pisac, već i prevodilac, izdavač, urednik, priređivač, prelamač teksta – jedino, čini mi se, nisam stajao kraj štamparske mašine i ubacivao tabake papira u nju. Zbog toga znam koliko je komplikovano i teško proizvesti taj naoko i relativno mali predmet čiji je jedini zadatak da nas pouči i zabavi pričama smeštenim između njegovih korica.
Vreme knjige nije prošlo, a dokaz za to jesu i ovakvi događaji, praznici kulture koji za sve nas, večito željne priča, uistinu predstavljaju razlog za čistu radost. Okruženi ovakvom količinom najplemenitijih proizvoda ljudskog duha, zaista možemo da osetimo samo tu čistu radost i uzbuđenje.“
Otvarajući ovu prestižnu kulturnu manifestaciju u Nišu Lagunin autor je rekao:
„Izuzetno sam počastvovan time što me je organizator Svetosavskog sajma knjiga pozvao da budem ovde večeras, zajedno sa vama. To osećanje počastvovanosti tim je dublje zato što je reč o gradu za koji sam lično duboko emotivno vezan, kao i zbog toga što je reč o manifestaciji kakvih je zaista premalo u ovo doba kulturne pustoši u kojem živimo.
Sticajem okolnosti, pored mnogih različitih stvari kojima sam se bavio u životu, nekako sam sve vreme bio okrenut knjizi. U proteklih tridesetak godina bio sam ne samo pisac, već i prevodilac, izdavač, urednik, priređivač, prelamač teksta – jedino, čini mi se, nisam stajao kraj štamparske mašine i ubacivao tabake papira u nju. Zbog toga znam koliko je komplikovano i teško proizvesti taj naoko i relativno mali predmet čiji je jedini zadatak da nas pouči i zabavi pričama smeštenim između njegovih korica.
Vreme knjige nije prošlo, a dokaz za to jesu i ovakvi događaji, praznici kulture koji za sve nas, večito željne priča, uistinu predstavljaju razlog za čistu radost. Okruženi ovakvom količinom najplemenitijih proizvoda ljudskog duha, zaista možemo da osetimo samo tu čistu radost i uzbuđenje.“
