U utorak, 28. aprila u Maloj sali Studentskog kulturnog centra, sa početkom u 20 sati, biće organizovan Filmforum koji će biti posvećen knjizi Petra Jončića „Neki drugi film“.
Popularnim stilom, uz obilje činjenica, Petar Jončić analizira istoriju pokretnih slika dovodeći je u vezu sa drugim umetnostima, ali i mitologijom, putovanjima i politikom – uverljivo pokazujući da je upravo film ona umetnost koja je najbliža svakodnevnom životu. „Neki drugi film” je amalgam pasioniranih osvrta i lucidnih opservacija, koji će čitaocima omogućiti da na nesvakidašnji način zavire u svetove slikarstva, muzike, putovanja, ali i podstaći ih da ponovo pogledaju neke filmove drugim očima i sa obnovljenim entuzijazmom, ili pak probuditi želju da određene filmove pogledaju prvi put.
„Neki drugi film“, koji je objavila Laguna, razmatra, između ostalih, i sledeća ostvarenja: Lorens od Arabije, Plaža, Soba sa pogledom, Ukradena lepota, Smrt u Veneciji, Isijavanje, Baskijat, Andrej Rubljov, Agonija i ekstaza, Karavađo, Mulen ruž, Modiljani, Čovek iz hrastove šume, Seobe, Metropolis, Diplomac, Zabriskie point, Apokalipsa danas, Petparačke price, 9 ½ nedelja.
Filmforum u Studentskom kulturnom centru počeo je sa radom u aprilu 1971. kao nezavisan, alternativan i eksperimentalan program i postao je mesto prikazivanja filmskog nasleđa, ali i aktuelne filmske produkcije koja nije mogla da se vidi u bioskopskom repertoaru. To je bilo i mesto kritičkog mišljenja na kojem se nije povlađivalo proseku filmske ponude, a zapisi nekih razgovora vođenih na tim prvim Filmforumima danas su vrlo značajni dokumenti za istoriju naše kinematografije.
Teoretičar umetnosti Stevan Vuković, koji će moderirati veče posvećeno Jončićevoj knjizi, obnovio je Filmforum 2011. godine sa ciljem da podseti na taj način mišljenja i delovanja koje je forum nekada praktikovao. Veza filma i drugih vizuelnih umetnosti, položaj filma danas, kritika nasleđa koje je zaboravljeno ili je ređe pominje,samo su neke od tema kojima se bavi obnovljeni Filmforum. Neki od učesnika bili su Božidar Zečević, Boris Miljković, Vladimir Arsenijević, Želimir Žilnik, Igor Toholj, Jerko Denegri, Miroljub Stojanović, Slobodan Šijan, Oleg Novković i mnogi drugi.
Petar Jončić
Petar Jončić diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i magistrirao na Studijama filma i medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kao novinar i kritičar radi od 1997. godine.
Više o autoru
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
