Filip Pulman se romanom „Divlja lepotica“, prvim delom trilogije „Knjiga praha“, vraća priči koja ga je proslavila

Lajra je rođena baš u vreme kad su mračne sile harale Britanijom, čitavu deceniju pre nego što se sakrila u upraviteljevom salonu kako bi špijunirala lorda Asrijela. Kiša je neprestano padala,  proročanstvo je govorilo o detetu koje će promeniti sudbinu sveta, a zlokobni Magisterijum je učvrstio svoju političku moć. Pulmanova „Knjiga praha“, nova trilogija koja se oslanja na „Njegova mračna tkanja“, u prvom delu prati sudbinu šestomesečne bebe, Lajre, vraćajući se na priču o tome kako je sve počelo.

Ovog puta u avanturu kreće jedanaestogodišnji Malkom Polsted. Malkom je dobroćudan dečak, sin vlasnika krčme, a njegova radoznalost – nezaobilazna osobina svakog junaka iz dečje književnosti – dovodi ga u situaciju da sazna mnogo više nego što bi trebalo o tajnoj organizaciji i bebi, ostavljenoj u obližnjem manastiru. Kada se reka iznenada izlije i poplava epskih razmera zadesi okolinu Oksforda, Malkom, u svom kanuu, uspeva da spasi Lajru od davljenja – ali i od drugih pretnji, političkih i ličnih, koje vrebaju nad njom.

 Pulman navodi da ova trilogija niti prethodi, niti je nastavak, već ide rame uz rame sa trilogijom „Njegova mračna tkanja“. Međutim, „Divlja lepotica“, prvi deo trilogije „Knjiga praha“ sadržajno svakako prethodi trilogiji „Njegova mračna tkanja“, šta god Pulman govorio. Mi ne znamo kako će Lajra tamo dospeti, ali znamo da odrasta na Džordan koledžu, zbog čega nemamo nikakvu dilemu o tome gde će ona završiti. To je posebno naglašeno na prvim stranicama „Divlje lepotice“, kada Malkom igrom slučaja saznaje da je Džordan koledž poslednja ustanova koja nudi akademsko utočište i verovatno jedino mesto na kojem Lajra može da bude bezbedna.

U ovom slučaju, važno je putovanje, a ne krajnje odredište, i Pulman je za svog junaka pripremio jedinstvenu, uzbudljivu avanturu. Malkom i njegov neverovatno komplikovani saveznik, nekadašnji neprijatelj, pokušavaju da pobegnu od zlog čoveka sa jezivim daimonom, istovremeno pokušavajući da shvate kakve to nepoznate sile deluju oko njih (a ponekad i direktno na njih). Reč je klasičnoj priči o sazrevanju smeštenoj u raskošni svet koji je Pulman oživeo u trilogiji „Njegova mračna tkanja“.

Taj svet je sažeto opisan u predgovoru trilogiji „Njegova mračna tkanja“ kao „sličan našem, ali različit na mnogo načina“, i na naše veliko zadovoljstvo, „Divlja lepotica“ se savršeno uklopila u ovu divno izmaštanu Britaniju. Pulman je verovatno najbolji živi pisac fantastike, i nesumnjivo majstor u izgradnji novih svetova, a ova njegova nova priča je još fantastičnija od „Severne svetlosti“ i njena dva nastavka. Malkomova priča je daleko od manipulacija Magisterijuma, verske autoritarne kontrole i velikih ideja o svesnosti i sudbini, čime je autoru ostavljena mogućnost da se idejom višestrukih svetova i svesnih čestica bavi ne objašnjavajući ih detaljno. Tako dobijamo priču koja je po obimu manja od bilo čega iz „Njegovih mračnih tkanja“, a koja istovremeno prikazuje još misteriozniju verziju našeg sveta. Čini se kao da velika poplava Malkoma i njegovog daimona, Astu, šalje na putovanje po različitim, međusobno isprepletanim svetovima, stvarajući plodno, tajanstveno podneblje koje treba istražiti.

Ljubitelji trilogije „Njegova mračna tkanja“ će imati o čemu da razmišljaju. U ovoj novoj trilogiji su prisutni likovi iz prethodne, kako glavni, tako i oni manje važni, a jedna jedina zagonetna rečenica nagoveštava Lajrinu sudbinu. (Pulman je najavio da će se radnja sledećeg nastavka odvijati 20 godina nakon dešavanja iz romana „Divlja lepotica“ – drugim rečima, 10 godina nakon događaja iz „Njegovih mračnih tkanja“.) Međutim, ono što zaista povezuje „Knjigu praha“ i „Njegova mračna tkanja“ je knjižica koja nam daje i hronološki sled. Knjiga „Lyra's Oxford“ („Lajrin Oksford“) predstavlja skup kratkih priča iz njenog, ali i iz našeg sveta – kojima se ova dva serijala povezuju u jednu celinu. To je savršen način da se ove priče, koje se međusobno neprestano preklapaju, povežu – kao slike u slici koje prikazuju međusobno razdvojene, ali ipak vrlo slične svetove. Roman „Divlja lepotica“, čak i ako se izuzme širi kontekst i postojanje druga dva dela trilogije, sam za sebe predstavlja jedinstveno i izuzetno zanimljivo delo fantastike. Nema sumnje da će očarati čitaoce, kako mlade, tako i one malo starije.

Izvor: avclub.com

Prevod: Maja Horvat