Ficdžeraldov savet piscu početniku: Morate prodati svoje srce

Krajem 1938. u želji da neko oceni njen rad, mlada studentkinja druge godine na Redklifu koja je sanjala o tome da postane spisateljica, Frences Turnbol, poslala je primerak svoje priče čuvenom piscu i porodičnom prijatelju F. Skotu Ficdžeraldu. Odgovor, vrlo grub, ali zadivljujuće iskren, stigao je veoma brzo. Možete ga pročitati u nastavku.

9. novembar, 1938.

Draga Frences:

Pažljivo sam pročitao priču i, bojim se da je cena koja mora da se plati da bi se ovim profesionalno bavila, daleko viša nego što si ti trenutno u mogućnosti da platiš. Moraš dati svoje srce, svoje najjače reakcije, ne one male nebitne stvari koje te samo okrznu, ona sitna iskustva koja ćeš ispričati za večerom. Ovo je naročito važno kada tek počinješ da pišeš, kada još uvek nisi usavršila one trikove kojima ćeš zainteresovati ljude, kada još uvek ne poseduješ određene tehnike za koje je potrebno vreme da ih naučiš. Kada, ukratko, imaš samo svoje emocije da ponudiš.

Ovo je nešto što doživljavaju svi pisci. Za Dikensa je bilo nužno da u „Olivera Tvista“ prelije svu mržnju zlostavljanog i izgladnelog deteta koja ga je proganjala tokom njegovog detinjstva. I Ernest Hemingvej je u svojim prvim pripovetkama iz zbirke „U naše vreme“, morao da ide do srži svega što je ikada osećao i znao. I ja sam u knjizi „S ove strane raja“ pisao o ljubavi koja je još uvek krvarila kao sveža rana kod hemofiličara.

Kad amater vidi profesionalca koji je naučio o pisanju sve što se može naučiti, pa onda uzme neku trivijalnu stvar kao što su površne reakcije tri devojke bez karaktera i učini ih duhovitim i šarmantnim – on onda pomisli da može isto to da uradi. Ali amater može samo da prenese svoje emocije drugima. Jedino što može da prospe iz sebe je sav njegov očaj, surovo kidajući iz svog srca svoju prvu tragičnu ljubavnu priču i stavljajući je na papir ljudima da čitaju.

U svakom slučaju, to je pristupna cena. Da li si spremna da je platiš ili ne, da li je u skladu sa onim što je za tebe „fino“ ili nije, to je na tebi da odlučiš. Ali književnost, čak i laka književnost, neće pristati ni na šta što je manje od toga. To je jedna od onih profesija koja zahteva „dela“. Nećete se pouzdati u vojnika koji je samo malo hrabar.

U svetlu svega rečenog, nema smisla analizirati zašto ova priča ne može da prođe, i ti si mi previše draga da bih te zamajavao sa tim, što bi neko drugi mojih godina uradio. Ako ikad odlučiš da ispričaš svoje priče, niko za njih ne bi imao više interesovanja od

Tvog  starog prijatelja,

F. Skota Ficdžeralda

P.S. Mogao bih još da dodam da je pisanje tečno i prijatno, da su neke od stranica veoma zgodne i šarmantne. Ti imaš talenta – kao što je neki vojnik fizički dovoljno kvalifikovan da se upiše na Vest Point Akademiju. 

Izvor: lettersofnote.com