Ema Straub: Roman „Ovde smo svi odrasli“ inspirasan je serijom „Gilmorove“
U svim dosadašnjim romanima Ema Straub je uspevala da pronađe uzvišeno u svakodnevici i tu tradiciju je nastavila u nedavno objavljenom „Ovde smo svi odrasli“ kroz koji prati tri generacije porodice Strik. Ovaj neobičan „klan“ iz doline Hadsona je ispunjen tajnama koje počinju da isplivavaju nakon nesreće koju doživljava Astrid, matrijarh porodice. Kao rezultat, dobili smo priču o identitetu, seksualnosti, roditeljstvu, starenju i miru koji se javlja kad otkrijemo istinu.
Straubova je ćerka pisca horora Pitera Strauba, majka dvoje dece i suvlasnica prodavnice knjiga u Bruklinu koju je otvorila sa suprugom 2017. godine. Razgovarali smo sa autorkom o novom romanu i njenom životu i stvaralaštvu.
Opisuju vas kao savremenu Džejn Ostin. Ko su vam najveći uzori?
Volim En Pačet zbog načina na koji gradi svoje svetove – njene knjige vas uvuku u sebe i neverovatno su iskrene. Takođe, volim i Meg Volicer zbog likova i zapleta, kao i Lori Mur koja na domišljat način uspeva da nam skrene pažnju dok nas udara pravo u srce.
Vaše knjige su često ljubavna pisma Njujorku.
Obožavam svoj grad, ali postoji mnogo romana o Njujorku. Uvek tražim razlog da knjigu smestim negde drugo. Kod romana „Ovde smo svi odrasli“ sam znala da želim da priča bude smeštena u okruženje koje podseća na mali grad, poput Stars Holova u seriji „Gilmorove“. Tako sam izabrala dolinu Hadson.
Kako sada pišete sa dvoje male dece u jeku pandemije? Imate li i dalje dnevnu rutinu i mesto gde pišete?
Ha, rutina i mesto!? Trenutno sam sa decom koja imaju četiri i šest godina, sami smo od 8 do 18 časova. Ni malo ne napredujem sa novom knjigom. Ali je procesuiram u sebi.
Humor prožima svako vaše delo. Da li se i sami nasmejete kada pišete rečenice poput „seksi i dosadno, kao utakmica bejzbola“?
Većina zabavnih stvari u mojim delima su sitnice, nikada velike scene, što vam govori da nikada ne znam šta će se dogoditi – verovatno su mi zato i zabavni ti trenuci. Kada bih sela da napišem „smešnu scenu“, bilo bi mi mnogo teže.
U ovoj knjizi postoje jasno prikazani generacijski jazovi, ali i povezanosti. Šta ste zanimljivo otkrili o mladim generacijama tokom istraživanja za ovaj roman?
Oh, svi ti Tiktokovi i ostale stvari. Okružena sam mlađim ljudima – većina mojih radnika ima deset do petnaest godina manje od mene – i to mi pokazuje koliko su pametniji od mene u tim godinama: otvorenijih umova i napredniji. Mislim da ljudi postaju bolji. I što sam starija, to me više oduševljava koliko malo stvari zapravo razumem. Ovakva saznanja su dobar materijal za romane koji govore o porodičnim dramama.
Vaš otac piše horore dok su vaše knjige vedre i osunčane.
Moj otac je prezabavan. Naši romani imaju zajedničke tačke u važnim stvarima – oboje koristimo pisanje kako bismo opažali i procesuirali svet oko sebe, ali i istražili svet u nama.
Mislite li da će pandemija uticati na vaše pisanje?
Pre pandemije, život je delovao normalno. Moje knjige su prikazivale ono što sam videla oko sebe i ono što je živelo u mom umu. Mislim da će era kovida promeniti sve kada smo u pitanju mi koji pišemo savremene romane. Optimista sam, ali distopija je nova realnost. Kako sve ovo što proživljavamo da ne završi u mojim romanima?
Izvor: oprahdaily.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Melanie Dunea
Autor: Ema Straub
