Elijan Lekarm-Tabon o „Nesporazumu u Moskvi“
Trebalo je da novela „Nesporazum u Moskvi“, nastala 1966–1967, bude objavljena u zbirci Slomljena žena (1968). Uprkos očiglednim kvalitetima, Simon de Bovoar ju je izbacila i zamenila pripovetkom „Doba diskrecije“. Prvi put je objavljena 1992. u časopisu Roman 20–50.
„Nesporazum u Moskvi“ govori o bračnoj krizi i krizi identiteta (prevaziđenoj in fine), kroz koju Nikol i Andre, bračni par profesora u penziji, prolaze za vreme putovanja u Moskvu: tamo se pridružuju Maši, Andreovoj ćerki iz prvog braka. Ispostavilo se da je odabrani način pripovedanja savršeno prilagođen temi koja se obrađuje. Naime, u brzom ritmu, kroz 8 Simon de Bovoar kratke sekvence (ukupno dvadeset četiri, ravnomerno raspoređene), Simon de Bovoar smenjuje Nikolino i Andreovo gledište: čitalac tako ima povlašćen položaj u odnosu na oba partnera, koji su trenutno zatvoreni u pogrešnim tumačenjima, neiskazanim razočaranjima i preteranoj ozlojeđenosti. Ta tehnika joj, povrh toga, omogućava da paralelno razvija muško i žensko gledište, kako kroz njihove razlike (Andreove brige su prvenstveno političke prirode, dok su Nikoline pre usmerene na osećajnost), tako i kroz njihove sličnosti. Simon de Bovoar je već koristila taj dvostruki fokus u ranijim romanima (Tuđa krv, Mandarin), ali nikad sa tolikim intenzitetom i takvom komplementarnošću.
Kako pokazuje sam naslov, pripovetka tesno povezuje ličnu i kolektivnu istoriju: bračni nesporazum izbija prilikom putovanja koje je povod za političko razočaranje. Ona tako donosi zanimljivo (kritičko) svedočenje o Sovjetskom Savezu šezdesetih godina XX veka. Simon de Bovoar se nadahnjuje svojim i Sartrovim redovnim boravcima u SSSR-u od 1962. do 1966. na poziv Saveza pisaca (Sartr se, uz to, tamo sretao sa svojom ruskom ljubavnicom Lenom Zonjinom, od koje Maša pozajmljuje neke crte). Tako se kroz konkretno iskustvo protagonista, koji obraćaju pažnju na prizore i utiske, sagledavaju preobražaji u toj zemlji i vide mnoge teškoće prouzrokovane birokratskim besmislicama. Situacija u kulturi i sovjetska Nesporazum u Moskvi 9 spoljna politika, tada u znaku zategnutih kinesko- -sovjetskih odnosa, pokreću rasprave između Maše i njenog oca, razočaranog što prilikom ponovnog otkrivanja Moskve ne pronalazi čist socijalistički ideal. Kritika sovjetskog režima u Svođenju računa, napisanom 1971, posle invazije na Čehoslovačku, biće žešća i posvetiće više mesta problemu ljudskih sloboda. Međutim, i ovaj detaljan prikaz situacije u SSSR-u, ovakav kakav je, ostaje dragocen dokument.
Izlazeći iz okvira bračne krize, Simon de Bovoar se bavi mnogo opštijim temama. Ženski likovi ilustruju različite aspekte položaja žena: uprkos želji za emancipacijom i borbama vođenim u mladosti, Nikol, previše zaokupljena porodičnim životom, žali zbog neostvarenih ambicija. Iren, verenica njenog sina, otelovljuje novu generaciju koja, nastojeći da pomiri sve uloge, nijednu ne produbljuje. Mašina neusiljenost i nezavisnost proističu iz ravnopravnosti polova u Sovjetskom Savezu. Problem komunikacije provlači se kroz celu pripovetku, ali se u njoj ipak prvenstveno analiziraju gorke posledice starenja: propadanje tela, odustajanje od seksualnog života i planova, gubitak nade. Razmišljanje o starosti navodi na postavljanje pitanja o vremenu (uz odavanje priznanja Prustu na kraju novele). Smetenost likova često daje izrazito dirljiv lirski akcenat svim tim razmišljanjima. 10 Simon de Bovoar Zaoštravanje „nesporazuma“ ima za posledicu sve dublje zaranjanje u prošlost i na kraju dovodi do postavljanja pitanja o samom smislu ljudskog života: „Ošinula ju je strepnja: strepnja od postojanja, još nepodnošljivija od straha od smrti.“ Svi ovi problemi i teme tesno se prepliću. U središtu tog platna nalazi se Maša, vodič i prevodilac, čije prisustvo izaziva krizu i podstiče protagoniste da uvide istinu.
U „Dobu diskrecije“, koje je, dakle, zamenilo „Nesporazum u Moskvi“, Simon de Bovoar se opet bavi starijim parom koji je suočen sa nesporazumom i preuzima mnoge odlomke iz prve pripovetke, prilagođavajući ih kontekstu. Potpuno, međutim, izbacuje sovjetsku dimenziju i iznosi isključivo gledište ženskog lika zapalog u krizu: to joj omogućava da lakše uklopi novu priču u Slomljenu ženu. Posmatran sa ove distance, „Nesporazum u Moskvi“ se nameće svojim kvalitetom i zaslužuje da bude objavljen sam za sebe.
Elijan Lekarm-Tabon
Napomena
1. Roman 20–50, no 13. juin 1992, „Simone de Beauvoir“, p. 137–188. Studije sakupio i prikazao Jacque Deguy (Žak Degi). Pripovetku preveo (i prezentovao) Terry Keefe (Teri Kifi) pod naslovom „Misunderstanding in Moscow“, u: Simone de Beauvoir, „The Useless Mouths“ and Other Literary Writings, edited by Margaret A. Simons and Marybeth Timmermann, foreword by Sylvie Le Bon de Beauvoir, „Beauvoir Series“, University of Illinois press, 2011. Original rukopisa (NAF 27409) nalazi se u Francuskoj nacionalnoj biblioteci.
