Elenor Bjukenan: Šetnja kontinentima, kulturama i emocijama

O poreklu, pripadnosti, o tome šta za nju predstavlja dom, ali i o spisateljskim planovima razgovarali smo sa autorkom romantične porodične sage „Sestre morskog kamena“ Elenor Bjukenan.

Foto: Sarah Burton

Ako ste uživali u pričama i putovanjima na koja vas je vodila slavna Lusinda Rajli, onda ćete sasvim sigurno voleti i roman „Sestre morskog kamena“ autorke Elenor Bjukenan, koja nas u ovoj knjizi o porodičnim tajnama, neočekivanoj ljubavi i istrajnoj hrabrosti vodi od škotskih obala do Cejlona i Australije.

Nakon pomalo haotičnog početka karijere, koja ju je vodila širom sveta, Elenor Bjukenan se nastanila u Jorku i počela da piše nagrađivane ljubavne, istorijske i romane sa vremenskim pomeranjima, pod različitim pseudonimima. Sada se posvetila potpuno novoj seriji očaravajućih priča koje napokon objedinjuju njenu strast prema putovanjima, veru u moć upečatljivih ljubavnih priča i trajnu fascinaciju odnosom između prošlosti i sadašnjosti. „Sestre morskog kamena“, koje su bile i povod za naš razgovor sa njom, tek su prva, i to nezaboravna knjiga u istoimenom serijalu.

U Vašem romanu „Sestre morskog kamena“ priča počinje legendom u kojoj otac, razdiran tugom, postavlja uspravno četiri velika kamena, Sestre sa Skare, po jedan za svaku ćerku, da tu stoje kao vodiči njegovim kćerima i usmere ih ka ostrvu. Proklet bio svako ko ih sruši – kletva izgovorena 2800 godina p. n. e. odzvanja kao eho skoro pet milenijuma. Kako ste došli do zamisli da središte romana bude legenda?

Oduvek su me fascinirale veze između prošlosti i sadašnjosti, sve ono što nas razlikuje od naših predaka – ali i sve ono što nas čini istima. Tehnologija se menja, ali naše emocije ne. Sećam se kako sam stajala kraj Kalaniških megalita na ostrvu Luis i osećala snagu tih veličanstvenih kamenih monolita – a istovremeno mislila kako se zapravo i ne razlikujemo toliko od ljudi koji su živeli u neolitskom dobu. Zato sam, kada je došao red na pisanje romana „Sestre morskog kamena“, želela da kletva predstavlja sve ono što povezuje likove, bez obzira na to da li žive u kamenom dobu, tridesetim godinama prošlog veka ili danas: očevu tugu, sestrinsku ljubav, napetost između čežnje za domom i zova širokog sveta.

Godine 1931. jednoj od četiri sestre Ajris Blekmor na mestu legende – Ruva Klahan, na samom vrhu Skare, poluostrva na zapadnoj obali Škotske, jedna pomisao teška kao kamen pritiska grudi. Šta mora da učini, a ne želi? U kakvu su nepriliku došle sestre Rouz, Lili, Dejzi, zbog čega je rastanak i putovanje jedini izlaz?

Sve što je Ajris ikada želela nalazi se u Skari: njen dom, porodica i ljubav njenog života. Ali obećanje dato majci na samrti odvodi je na drugi kraj sveta. Nada se da će se vratiti i zaštititi svoje voljene sestre – ali opasnost sa kojom se suočavaju krije se upravo u njihovom domu. Od sopstvenog oca moraju da pobegnu, a kao devojke bez finansijske sigurnosti, premlade i bez iskustva da pronađu posao, čini se da nemaju drugog izbora osim da se oslone na članove šire porodice dok Ajris ponovo ne bude mogla da ih okupi.

Spas se, naizgled, nalazi na Cejlonu, ali Ajris nailazi na prepreku: novca nema. Uz čiju pomoć će se ukrcati na „Orfeju“? Koga će tamo upoznati, saputnike koji će joj biti i sapatnici na Cejlonu?

Da Čarls Blekmor nije uništio Četiri sestre iz Skare, da nije izgubio svoje bogatstvo i odao se alkoholu, Ajris bi se udala za Ijana, naslednika zamka Dandonan. Ovako, Ijan mora da se oženi drugom, a upravo njegova majka, ledi Malkom, osećajući krivicu zbog svoje uloge u rastavljanju zaljubljenih, organizuje Ajrisin odlazak na Cejlon kao pratilje Arijadnine, ledi Karsington. Na prvi pogled, Arijadna deluje zastrašujuće prefinjeno i sofisticirano, ali Ajris će ubrzo shvatiti da i ona nosi sopstvene tuge i nesigurnosti sa kojima mora da se izbori.

Ajris nije jedina koja želi da pronađe svog ujaka Ralfa. Ko je Gaj Henderson? Kakvi su neraščišćeni računi ostali između njenog ujaka i njega? Do kakvog plana dolaze i gde ih put dalje vodi?

Gaj i Ajris dele isti cilj – žele da pronađu njenog ujaka Ralfa. Dok Ajris pokreće ljubav prema sestrama, Gaja vodi želja za osvetom, jer Ralfa smatra odgovornim za finansijsku propast svog oca i smrt oba roditelja. Rešeni da ga pronađu, udružuju snage i sredstva kako bi pratili Ajrisinog ujaka od Cejlona pa sve do zabačenih predela australijske divljine.

Majka Amelija darovala im je prstenje – safir za Dejzi, mesečev kamen za Lili, aventurin za Rouz, a opal za Ajris. Nijedna nije slučajno u njihovim rukama. Šta svaki prsten govori o njima?

Prstenje predstavlja četiri sestre, kamenje koje je nekada bilo povezano u ogrlicu koju je Čarls Blekmor poklonio svojoj supruzi kao nadoknadu za rušenje Četiri sestre. Kamenje u ogrlici, baš poput sestara Blekmor, podjednako je plavo i lepo na svoj način, a istovremeno potpuno različito. Ajris dobija plavi opal, kamen koji na prvi pogled deluje jednostavno i nenametljivo, ali pri pažljivijem pogledu otkriva dubinu i raskoš boja. Amelija Rouz poklanja neobičan aventurin koji odražava njen pustolovni duh, dok Lili daruje suptilni plavi mesečev kamen, a blistavi safir savršen je izbor za najmlađu sestru, Dejzi.

S druge strane, u sadašnjost nas uvodi drugi narativni tok romana, u kojem Roz, Ajrisina sestričina, pokušava da zaboravi Australiju, i njeno putovanje je nužno. U Londonu njenu pažnju privlači jedan predmet istaknut u izlogu antikvarnice „Balantajn“. Šta je tamo spazila?

Kada Roz ugleda sliku koja prikazuje naizgled neupadljiv škotski pejzaž sa brdima i vodom, prsten koji je nasledila od majke reaguje na tako neobičan i zagonetan način da je gotovo protiv svoje volje privuče da uđe u radnju i pogleda sliku izbliza. Ta slika Amelije Blekmor predstavlja prvi trag u potrazi koja će je na kraju odvesti u Skaru i na rt gde su nekada stajale Četiri sestre – i ka njenoj sopstvenoj budućnosti.

U trećoj narativnoj struji, iste vremenske niti u kojoj pratimo Roz, stupa i Fin, mladi pravnik koji živi u senci uspeha starijeg brata. Kako je on uvučen u tajne Blekmorovih?

Dobivši svoju veliku priliku radeći za uglednog edinburškog advokata, Fin je razočaran kada otkrije da mu, umesto visokoprofilnih krivičnih slučajeva, dodeljuju zatvaranje jednog od starih predmeta firme. Želeći da dokaže da mu se može poveriti zahtevniji posao, Fin je odlučan da zatvori dosije o Blekmor trastu, koji je osnovao Čarls Blekmor pre svoje smrti, tako što će pronaći potomke četiri sestre Blekmor koje su korisnice tog fonda. Njegov prvi korak je odlazak u Skaru, u kuću koju je Čarls sagradio na mestu gde su nekada stajale Četiri sestre, ali njegovi pokušaji da otkrije šta se dogodilo sa četiri devojke Blekmor nailaze na otpor lokalnog stanovništva, koje veruje da su i kuća – i njihovo selo – prokleti zbog Čarlsovog nepromišljenog prkošenja legendi o kamenju.

Od Škotske i Londona, preko Cejlona (Šri Lanke) do Australije – različita mesta udaljena ne samo kilometrima već i kulturološki – ovo je roman i o domu, porodici, pronalasku mesta kojem ćemo pripadati, o prošlosti koja živi u sadašnjosti i budućnosti. Gde je dom? Kako znamo da smo na pravom mestu?

Ovo je zaista zanimljivo pitanje! Iako sam Britanka, rođena sam u zapadnoj Africi i potičem iz porodice koja se nije skrasila u Ujedinjenom Kraljevstvu otkako su moji prabaka i pradeda krenuli put Cejlona (sa očeve strane) i Australije u 19. veku. Volela bih da mogu da osetim da negde pripadam, kao što Ajris pripada Skari, i da imam taj duboki osećaj povezanosti sa zemljom. Zavidim svima koji to imaju. Za mene je dom osećaj utehe i bliskosti, mesto koje razumeš i koje razume tebe. To je manje pitanje pejzaža, a više pitanje ljudi. Mislim da je to vrsta doma koju Ajris na kraju pronalazi u Australiji, iako to nikada ne može biti mesto za kojim ona čezne.

Ajris i Roz – obe su primorane na putovanje na kraj sveta, ali najstarija od sestara morskog kamena žali za domovinom i čezne za povratkom, dok njena sestričina Roz želi svaki trag svog boravka da obriše. Šta su te junakinje morale da nauče o životu koji ih je poput talasa bacao od nemila do nedraga?

Iako život može zadati udarce koji deluju kao najteži i najogorčeniji, prihvatanje onoga što se dogodilo ponekad može na kraju dovesti do sreće. Pustiti prošlost nije lako i nosi sa sobom rizik. I Ajris i Roz uče da su dovoljno snažne i hrabre da preuzmu taj rizik i nastave dalje.

Kakav u Vama izaziva osećaj činjenica da su „Sestre morskog kamena“ u knjižarama i prevedene na više od dvadeset jezika širom sveta?

Saznanje da roman „Sestre morskog kamena“ dopire do tolikog broja čitalaca u Srbiji i širom Evrope izaziva uzbudljiv osećaj, koji me istovremeno ispunjava ponosom i skromnošću. Ranije sam pomenula fascinaciju pronalaženjem veza između prošlosti i sadašnjosti, a isto važi i za veze koje prelaze jezike i granice. Nadam se da će ova priča odjeknuti kod čitalaca gde god da se nalaze, i veoma sam zahvalna svima koji su učestvovali u tome da „Sestre morskog kamena“ stigne do njih – od izdavača, urednika i prevodilaca, pa sve do knjižarā koji imaju tako važnu ulogu u tome da knjige dospeju u ruke čitalaca.

Da li ćemo se u nastavku serijala bolje upoznati Lili? Kakvu ste njoj namenili sudbinu?

Nego šta ćete! Odvojena od svojih sestara, Lili putuje Plavim vozom ka Antibu, gde će doživeti i glamur i mračnu stranu života na Francuskoj rivijeri tridesetih godina 20. veka. Roman The Moonstone Sister biće objavljen naredne godine.

Autor: Siniša Bošković

Izvor: časopis Bukmarker, br. 64