Edicija 21. vek predstavljena novinarima

Sa knjigom Alesandra Bofe “Tako sam izmislio seks“, Lagunina edicija savremene svetske književnosti 21. vek dospeva do svojevrsnog jubileja – svog desetog izdanja. Tim povodom, danas je u restoranu Majik, održana konferencija za novinare na kojoj je govorio urednik edicije Igor Marojević.

Nije slučajno što je u pitanju delo italijanskog autora: biblioteka je pre dve godine otvorena romanom „Ko je Lu Šortino?“ italijanskog pisca Otavija Kapelanija. Ovakav izbor autora oslikava nameru urednika edicije, poznatog književnika Igora Marojevića, da iskoristi činjenicu da se zahvaljujući napretku tehnologije i bržem strujanju informacija i do najudaljenijih podneblja, možda po prvi put u istoriji literature duhovno osavremenjena književnost piše doslovno svugde. U tome je Marojević video priliku da ličnu panoramu savremene književnosti modelira kroz multikuluralni presek: osim italijanskih, u njoj su objavljivani, čileanski, ruski, francuski, katalonski, južnoafrički, američki autori, kojima se pridružuje i Ben Okri, engleski pisac nigerijskog porekla, čija „Zvezdana knjiga“ čini osmo i takođe nedavno objavljeno delo unutar edicije. U pitanju je autor koji je dobio Bukerovu nagradu, kao što je autor drugoobjavljene knjige Roberto Bolanjo dobitnik latinoameričkog Nobela, premije Romulo Galjegos: biblioteka nije puki presek zbivanja u raznim književnim podnebljima već objavljuje relevatne: nagrađivane i višestruko prevođene autore. Izuzetak je deveta knjiga u ediciji, „Knjiga bez naslova“, iz prostog razloga što je njen autor nepoznat: roman nije potpisan, a već dve godine traju sporenja fanova oko toga ko bi mogao biti njegov izumitelj: licitiralo se raznim imenima, a pominjani su između ostalog i Kventin Tarantino i Robert Rodriges. U svakom slučaju, reč je o do sada kod publike najbolje prihvaćenom naslovu. Srpsko izdanje „Knjige bez naslova“ se pojavilo među deset najprodavanijih Laguninih knjiga uprkos poslovično nemilosrdnoj konkurenciji.

Još jedan od ciljeva edicije jeste da predstavi poetičku mapu dvadeset prvog veka. Zastupljeni naslovi nude pregled multižanrovstva sadašnjice na šta možda najbolje ukazuje priroda tri poslednje objavljene knjige. Sve one pokazuju kako se u novom ruhu danas mogu koristiti književni obrasci za koje je moglo delovati da pripadaju prošlosti. „Zvezdana knjiga“ je svojevrsni pokušaj obnavljanja bajke kroz prizmu iskustva magijskog realizma kombinovanog sa svetom mitova i usmenih kaža. „Knjiga bez naslova“ govori o gradu Santa Mondegi kroz obrasce vesterna i detektivskog romana. Budući da što je više došljaka to je u gradu više ubistava, a objekti istrage u cilju rasvetljenja ubistava postaju i tajnoviti plavi kamen i misteriozna „knjiga bez naslova“ koju onaj ko pročita može odmah zatim da umre, jasno je da se delo poigrava i obrascima fantastičke književnosti. No, „Knjiga bez naslova“ nije samo roman koji rekontekstualizuje žanrove vesterna, detektivske proze i fantastičke književnosti: ona čini vrhunski vestern, vrhunsku krimi-prozu i vrhunsku fantastičku prozu. „Jubilarni“ roman „Tako sam izmislio seks“ pak dokazuje da se danas može pisati i koristeći govor basne. Naime, Alesandro Bofa set svojih uvek istih junaka među kojima su glavni Viskovic i njegova žena/devojka/ženka Jana kroz 20 različitih priča koje se međusobnim ulančavanjem pretvaraju u roman prikazuje u ruhu 20 različitih životinja. Međutim, autor koristi žanr basne bez naravoučenija, sa jakim aluzijama koje njegovi junaci obrećući se u ruhu puževa, škorpija, pasa, svinja... nude spram ljudskog roda. Tako je „Tako sam izmislio seks“ primer kako današnja književnost, da bi zainteresovala čitaoce, mora da nađe najmaštovitije načine da se bavi njima pri čemu će se lišiti pretencioznih moralističkih pouka.