Eden Books ili kako stvoriti JOŠ vremena za čitanje
Dugo sam bila među onima koje elektronske knjige odbijaju. Volim miris i dodir papira. Volim knjižare i biblioteke, posebno sada kada ih doživljavam kao utočište od digitalnog sveta. Nikad mi nije dosta knjiga. Kupujem ih u knjižarama, poručujem preko sajtova, pozajmljujem iz biblioteke i razmenjujem sa prijateljima.
Međutim, prateći Lagunu na društvenim mrežama, u nekom trenutku pandemije, baš kada je i bilo više vremena i potrebe za čitanjem, naišla sam na vest o pokretanju aplikacije Eden Books. Odlučila sam da je isprobam jer mi je, ako ništa drugo, delovalo jednostavno. I tako, verovatno, držim telefon u rukama više nego što treba, pa zašto da mu ne dodam još jednu aplikaciju? A onda, otkrovenje! Potpuno mi odgovara! Kako sad to?
Prvo, aplikacija je odlično napravljena. Sve je dobro organizovano, jednostavno, a sam izbor knjiga je veliki. Čitanje na telefonu nije ni izbliza zamorno kao što sam očekivala. Mogu da podesim osvetljenje i font. Ne moram da se bavim prebacivanjem knjiga sa jednog uređaja na drugi ili iz jednog formata u drugi.
Drugo, za mene koja u proseku čitam jednu knjigu nedeljno, ušteda je ogromna. Za nekoliko stotina dinara mesečno, što je manje od cene jedne prosečne knjige, imam pristup većini Laguninih izdanja, izdanjima pojedinih drugih izdavača, a mogu da čitam kada želim i koliko želim. Pritom, budući da je i moj muž verni Lagunin čitalac, i da možemo da koristimo jedan nalog na više uređaja, po istoj ceni čitamo oboje. Tolerišem to što mi virtuelnu policu zatrpava fantastikom, jer barem čuvamo drveće i štedimo.
Nama potpuno odgovara mesečna pretplata, jer nam se nudi toliko novih izdanja da retko imamo želju da se vraćamo na pročitano, mada i to možemo, dok god je pretplata aktivna. A ako bismo neku knjigu i poželeli da sačuvamo, elektronsko izdanje je dvaput jeftinije od papirnog.
Možda mi se najviše dopada što mogu da zavirim u sve dostupne knjige, da ih prelistam, počnem i ostavim ako mi se ne dopadnu. Pritom, ne grize me savest kao sa papirnim knjigama. Kada, povedena preporukama, kupim papirno izdanje, a knjiga mi se ne dopadne, odložim je na već pretrpanu policu, kao promašenu investiciju sa koje još moram i da brišem prašinu. Ako ostavim nepročitanu elektronsku knjigu, čak se dobro osećam jer nisam uzalud potrošila novac, a ostatak mesečne pretplate koristim za nešto što mi više odgovara u tom trenutku. Doduše, sad me grize savest jer me sa polica gledaju sve one knjige kupljene na raznim akcijama koje nisam stigla da pročitam zbog svega što mi se nudi preko aplikacije. Ali strastveni čitaoci su uvek na nekim mukama, zar ne? Sem toga, prelistavanje na aplikaciji mi je korisno i kada biram nekom knjigu za poklon jer ne osećam da moram da požurim sa razgledanjem kao u knjižari.
Ne, ipak mi se najviše dopada što je ova aplikacija savršeno smislena zamena za sva ona besciljna skrolovanja prilikom praznog hoda u toku dana, a kojima smo skoro svi skloni dok čekamo u nekom redu, vozimo se autobusom ili pijemo kafu. Ako bismo samo te trenutke zamenili elektronskom knjigom, bili bismo mnogo svesniji koliko zapravo imamo vremena za čitanje.
Jedini problem je što sam, u nekom trenutku, uhvatila sebe kako ubeđujem ljude koji i dalje tvrde da je iskustvo čitanja sa papira nezamenljivo da greše, pritom zvučeći kao bivši pušači koji se trude da preobrate sadašnje. No stvar je u tome da ne moramo ničega da se odričemo. Ni ja se nisam odrekla biblioteke. I dalje razmenjujem knjige sa prijateljima. I dalje kupujem knjige koje ne mogu da nađem na aplikaciji. Samo sam prihvatila i elektronske knjige. Zašto ne bismo imali najbolje od oba sveta? Zašto i dalje ne bismo slagali omiljene knjige na police i osećali papir pod prstima kada to poželimo, a imali i Eden Books pri ruci?
Autor: Dubravka Horvatić
