Džejms Bond je kreiran kako bi se ožalila britanska imperija
Malo je filmskih ikona (osim Godzile) krasilo ekrane poput super špijuna Džejmsa Bonda. Pedesetak godina nakon što je Šon Koneri zaigrao prvi put tu ulogu, ljubitelji ovog junaka i dalje su opsednuti time ko će ga sledeći tumačiti (za sada je to još uvek Danijel Krejg) i o čemu će biti naredni film.
Mnogi filmovi o Džejmsu Bondu zasnovani su na knjigama Ijana Fleminga, tvorca junaka koji se pojavljivao u 12 romana napisanih između 1952. i njegove smrti 1964. (dva su objavljena posthumno). Ono što ljubitelji filma možda ne znaju jeste da kada je Fleming odlučio da napiše svoje poznate knjige, želeo je da stvori ne samo veštog akcionog heroja, već i omaž britanskoj imperiji koja se raspadala.
„Džejms Bond je u stvari prisećanje na imperiju“, kaže Metju Parker, autor knjige „Goldeneye: Where Bond Was Born.“ „On projektuje britansku snagu u svim delovima sveta.“
Fleming je 1946. godine sagradio kuću koju je nazvao „Goldeneye“ na Jamajci, tadašnjoj britanskoj koloniji. Bilo je to mesto koje je posebno voleo, zato što je podsećalo na stare dane imperije, priča Parker. Tamo su se kolonijalni poredak i klasne strukture držali čvrsto, i prema Flemingu su se tamo odnosili sa poštovanjem i uvažavanjem kakvo je on, po njegovom mišljenu, zasluživao kao belac iz Britanije.
Ali pre nego što je počeo da piše svoj prvi Bond roman, „Kazino Rojal“ 1952, video je promene koje su počele da se dešavaju na Jamajci, dok se britanska snaga urušavala. Nije bio srećan zbog toga. „Nije voleo činjenicu da crnci dobijaju pravo glasa i da formiraju političke partije tražeći više poštovanja“, objašnjava Parker. „Zato je krerirao Džejmsa Bonda kao neku vrstu utešne fantazije sebi i čitaocima.“
Pad Britanije kao svetske sile, bio je stalan motiv u njegovim romanima. Fleming je koristio knjige da oplakuje što su Britanci, po njegovom mišljenju, postali siromašni i lenji; da se vajka kako su Amerikanci opsednuti parama; i da napada bilo koju rasnu ili nacionalnu grupaciju za koju je mislio da prete britanskoj moći.
Ipak, kako je imperija nastavljala da propada, tako je i Bond. Parker beleži kako se u kasnijim romanima Agent 007 raspada, konstano je pijan i svestan da je imperiji u suštini došao kraj. U jednoj kasnijoj sceni, „Tigar Tanaka, direktor japanske tajne službe, mu se ruga: 'Ne samo da ste izgubili veliku imperiju, već izgleda da ste nestrpljivi da je se brže-bolje otresete'“, priseća se Parker u „Hafington postu“. „Bond nema snage da protivreči.“
Početkom 1962. filmovi o Džejmsu Bondu preuzeli su Flemingovu opsesiju britanskom imperijom. Prvi film, „Dr No“, sniman je na Jamajci samo nekoliko meseci pre nego je država proglasila nezavisnost. Ipak Parker govori da film i dalje oslikava mesto gde je imperija imala čvrstu kontrolu, idealizovanu britansku superiornost koja je prouzrokovala originalne romane i dalje je prisutna u filmovima.
Parker tvrdi da nostalgija za britanskom imperijom i danas igra ulogu u britanskoj politici. „Neki od ljudi koji su glasali da napuste Evropsku uniji bili su motivisani istom fantazijom kao Džejms Bond ‒ fantazijom da Britanija i dalje može da bude duhom iznad svojih mogućnosti.“
Izvor: history.com
Prevod: Miloš Vulikić
