Dve godine od odlaska Radoslava Petkovića: Radost bez dobitka i žalost bez gubitka
Mnogo je stvari na zemlji koje možemo videti kada bismo umeli videti, govorio je Učitelj. A pod zemljom je mnogo toga što niti umemo niti možemo videti, dodavao je, pisao je književnik Radoslav Petković u nagrađivanom romanu „Savršeno sećanje na smrt“.
Foto: Borivoje Milosavljević
Kako je jednom rekao Džon Majnard Kejns: na duge staze svi smo mrtvi. Mladim generacijama pripada neko drugo vreme u kojem mene neće biti. Tako da je sasvim besmisleno opterećivati se mestom svojih knjiga u tom, nekom, možebitnom vremenu…
Iako je te reči davno izgovorio u jednom od intervjua za Nova.rs, veliki književnik Radoslav Vava Petković, piščev opus i danas, dve godine nakon smrti, i te kako ima svoje mesto.
Rođen 1953. u Beogradu, Radoslav Petković je za života potpisao pet romana, dve knjige priča i šest knjiga eseja i već za prvi roman „Put u Dvigrad“ osvojio je nagradu „Miloš Crnjanski“. Petkovićevo delo „Sudbina i komentari“ ovenčano je velikim brojem najuglednijih književnih priznanja: Ninovom nagradom za roman godine, „Mešom Selimovićem“, Borbinom za knjigu godine. Laureat je bio pisac i priznanja poput „Bora Stanković“, „Ramonda serbica“, „Dušan Vasiljev“, Andrićeve, Vitalove nagrade…
Dela su mu prevedena na francuski, nemački, grčki, mađarski, italijanski, ruski i slovački jezik, a i sam je prevodio s engleskog prozu Tolkina, Roberta Luisa Stivensona, Danijela Defoa. Preminuo je 27. oktobra 2024. u Novom Sadu.
I na dvogodišnjicu smrti Petkovića prisećamo se romana zahvaljujući kojem je po treći put bio u najužem izboru za Ninovu nagradu, i za koji je dobio književno priznanje „Borisav Stanković“ – „Savršeno sećanje na smrt“ (2008). Pliton je, kako je zabeležila Nina Živković, jedan od dvojice upečatljivih i vodećih junaka romana „Savršeno sećanje na smrt“. Zajedno sa Plitonom, dominantnu poziciju u krugu junaka tog romana ima Filarion, prerušeni monah, u stvari Čarobni strelac, pripadnik sveta dobrih demona, koji će sedam godina kasnije svoj život nastaviti u liku Vilovskog, glavnog junaka Petkovićeve pripovetke „Mala komedija zabune“, a kasnije i u dodatku romana „Sudbina i komentari“ – „Fatalna gospođa Riznić i druge sudbine“. Za Filarionov lik i delanje u romanu „Savršeno sećanje na smrt“ vezuju se elementi fantastike, odnosno okultnog trilera, ali i ideja o nemoćnom Supermenu, karakteristična za Petkovićevu poetiku. Pripovedač semantički vrlo smišljeno u pripovedanje uključuje citate iz vizantijskih hronika, istorija, teološke literature, Jejtsove poezije, Platonovih dijaloga, neoplatonističkih, Plitonovih i ezoterijskih spisa. Tako se u Petkovićevom opusu ostvaruje prepoznatljiv pripovedački model koji računa na rađanje smisla iz međusobnog dijaloga i ogledanja zasebnih fragmenata, uz idejno bogato motivsko variranje i izmene temporalnih ravni, zaključila je Nina Živković.
Izvor: nova.rs
