Duelovanje: „Pedeset cigareta za Elenu“
Započeli smo novi ciklus Duelovanja. Izdvojili smo najaktivnije članove na Fejsbuk grupi Delfi Kutak i dali im zadatke – da pročitaju knjigu i odgovore na zadata pitanja. Onda smo odgovore ukrstili i dobili vrlo detaljnu sliku o romanu.
U drugom izdanju Duelovanja učestvovale su Ana Ponjavić i Radmila Marković. Podstaknute poslednjim duelovanjem na temu romana „Osinje gnezdo“, Ana i Radmila su napisale ovaj tekst:
O nama:
Po struci različite, kilometrima udaljene dve duše koje su se srele i koje je spojila knjiga i pisana reč. Večni zaljubljenici u književnost. U šali volimo da kažemo da nam kilometri ne mogu ništa dokle god mislimo isto. Volimo iste knjige i iste teme što je slučaj i sa ovom knjigom. Naše viđenje knjige „Pedeset cigareta za Elenu“ izgleda ovako:
Kada bismo imale mogućnost da promenimo naslov knjige on bi bio ovakav:
Sestre bi trebalo grliti, dok postoje (Ana)
Kalendar jednine (Radmila)
Da srca pucaju onako kako metafore opisuju, njegovo bi u tom trenutku već u komadićima ležalo na dotrajalom linoleumu hodnika.
Između svih metafora koje se prepliću u knjizi dolazimo do onog ključnog pitanja:
za koga je ova knjiga?
Ana: Za sve one koji vole jednostavan stil i kratke rečenice, pune metafora.
Radmila: Slažem se, ali bih dodala i za sve one koji vole da tragaju između redova i za sve one koji emociju knjige prepoznaju već na prvoj strani.
Utisak o knjizi:
Radmila: Jasno koncipirana radnja podeljena je na više priča i ispričana iz više uglova čitaocu „otvara oči“ da bolje sagleda ljude oko sebe i da možda ne sudi na prvu loptu. Među stranicama ove knjige sasvim sigurno naći ćete i strah i tugu i bes i ljubav. Pa čak i setu i melanholiju.
Ana: Likovi su vešto i realno prikazani. Podsećaju na ljude koje svakodnevno srećemo u prolazu. Sa pojedinim likovima će se mnogi od nas pronaći u određenim delovima knjige. Neko će se sa njima identifikovati, nekoga će pojedini likovi nervirati, ono što je sigurno, neće izazvati ravnodušnost. Cela priča je iskrena i životna, neke tuge se osećaju u svakoj rečenici, a opet teče lagano. Nekoga će možda ova knjiga i podstaći da najzad skupi hrabrost, okrene novi list, zagrli život i ponovo zavoli sebe.
Mišljenje o junaku i junacima:
Ana: Glavni lik Oliver, jednom večernjom šetnjom pokreće nečije strahove, želju za osvetom, budi unutrašnje demone, nemire i borbe. On sam je već dvadeset šest godina pola čoveka. Ona druga polovina koja mu nedostaje otišla je sa samo dvadeset i četiri godine, a da zajedničke svećice nisu oduvali. Priča se odvija kroz dim od pedeset cigareta koje on pali jednu za drugom, a svaka cigareta nosi sa sobom neke potisnute priče i sećanja. Kroz duvanski dim provlače se i njegova bol i patnja, odbijanje realnosti. Tugu i samokritičnost godinama leči simbolikom i brojkama. Ti brojevi mu se na kraju revanširaju. U samo jednom danu kod njega se ne menja ništa, a kod preostala tri junaka menja se apsolutno sve.
Šta mi se dopalo?
Radmila: Knjiga sa sobom nosi mnogo poruka od kojih je glavna upravo da da smo sami sebi najveći neprijatelj, ili pak prijatelj shodno tome kakve su nam misli.
Dopala mi se ideja o radnji koja je smeštena u jedan dan iz koje su proistekle četiri priče. Izuzetno dobro osmišljena i oblikovana priča i odlično izgrađeni likovi u knjizi doprinose utisku da je ovo knjiga koja pronalazi put do svakoga.
Šta mi se nije dopalo i da li bi ekranizacija knjige bila moguća?
Ana: Ovoj knjizi ne mogu da nađem manu, iako su mi postupci nekih likova na momente bili nerazumljivi. U tome i jeste poenta, jer nikad ne znamo kako bi se mi izborili sa svojim strahovima u situacijama u kojima su se junaci ove priče našli. Ništa mi ovde nije nedostajalo, niti bilo suvišno.
Igrom slučaja, relativno skoro sam odgledala odličnu hrvatsku seriju „Uspeh“ sa Uliksom Fehmijuem u jednoj od glavnih uloga. Tokom čitanja knjige, sama radnja me je nekako podsetila na ovu priču, a Oliver je za mene bio Uliks. Atmosfera knjige je takva da tokom čitanja zamišljate junake u svojoj glavi, tako da smatram da ovde ima materijala za odličnu ekranizaciju.
Citati:
Knjiga pored toga što vas tera da razmišljate nosi sa sobom niz poruka koje smo pominjale, pa tako i citati koje smo izdvojile:
Radmila:
Svaki korak je hrabrost za sebe, pobeđivanje stvarnosti koja joj je podvaljena.
Neznanci koje doista ne poznaješ daleko su manje štetni od neznanaca sa kojima živiš.
Ana:
Šteta što djeca ne mogu svjedočiti ljubavi kojom ih gledamo dok spavaju. Ta je najnežnija. Najtočnija. Nekoj djeci možda i jedina u koju ne bi posumnjala.
Presuda:
Ana: Ceo život, nekom lančanom reakcijom, povezan je paralelnom sudbinom ljudi koji su svuda oko nas. Kroz efekat leptira opisano je to kako ljudi utiču jedni na druge. Čitajući o likovima u romanu, preispitujemo i svoje strahove i misli, one koje su skivene u najdubljim uglovima naše svesti. Odličnu knjigu čine emocije i dugo razmišljanje nakon poslednje pročitane stranice i zato, od mene čista petica!
Radmila: Složila bih se sa tobom i dodala još jednom da svako od nas obrati pažnju na ljude u svom okruženju I da shvati da svako od nas u najdubljem delu srca nosi neku tajnu samo nama znanu koja sa sobom možda nosi mnogo tuge. Ne leči svako tugu suzama, neko i cigaretama ma koji to broj bio.
U drugom izdanju Duelovanja učestvovale su Ana Ponjavić i Radmila Marković. Podstaknute poslednjim duelovanjem na temu romana „Osinje gnezdo“, Ana i Radmila su napisale ovaj tekst:
O nama:
Po struci različite, kilometrima udaljene dve duše koje su se srele i koje je spojila knjiga i pisana reč. Večni zaljubljenici u književnost. U šali volimo da kažemo da nam kilometri ne mogu ništa dokle god mislimo isto. Volimo iste knjige i iste teme što je slučaj i sa ovom knjigom. Naše viđenje knjige „Pedeset cigareta za Elenu“ izgleda ovako:
Kada bismo imale mogućnost da promenimo naslov knjige on bi bio ovakav:
Sestre bi trebalo grliti, dok postoje (Ana)
Kalendar jednine (Radmila)
Da srca pucaju onako kako metafore opisuju, njegovo bi u tom trenutku već u komadićima ležalo na dotrajalom linoleumu hodnika.
Između svih metafora koje se prepliću u knjizi dolazimo do onog ključnog pitanja:
za koga je ova knjiga?
Ana: Za sve one koji vole jednostavan stil i kratke rečenice, pune metafora.
Radmila: Slažem se, ali bih dodala i za sve one koji vole da tragaju između redova i za sve one koji emociju knjige prepoznaju već na prvoj strani.
Utisak o knjizi:
Radmila: Jasno koncipirana radnja podeljena je na više priča i ispričana iz više uglova čitaocu „otvara oči“ da bolje sagleda ljude oko sebe i da možda ne sudi na prvu loptu. Među stranicama ove knjige sasvim sigurno naći ćete i strah i tugu i bes i ljubav. Pa čak i setu i melanholiju.
Ana: Likovi su vešto i realno prikazani. Podsećaju na ljude koje svakodnevno srećemo u prolazu. Sa pojedinim likovima će se mnogi od nas pronaći u određenim delovima knjige. Neko će se sa njima identifikovati, nekoga će pojedini likovi nervirati, ono što je sigurno, neće izazvati ravnodušnost. Cela priča je iskrena i životna, neke tuge se osećaju u svakoj rečenici, a opet teče lagano. Nekoga će možda ova knjiga i podstaći da najzad skupi hrabrost, okrene novi list, zagrli život i ponovo zavoli sebe.
Mišljenje o junaku i junacima:
Ana: Glavni lik Oliver, jednom večernjom šetnjom pokreće nečije strahove, želju za osvetom, budi unutrašnje demone, nemire i borbe. On sam je već dvadeset šest godina pola čoveka. Ona druga polovina koja mu nedostaje otišla je sa samo dvadeset i četiri godine, a da zajedničke svećice nisu oduvali. Priča se odvija kroz dim od pedeset cigareta koje on pali jednu za drugom, a svaka cigareta nosi sa sobom neke potisnute priče i sećanja. Kroz duvanski dim provlače se i njegova bol i patnja, odbijanje realnosti. Tugu i samokritičnost godinama leči simbolikom i brojkama. Ti brojevi mu se na kraju revanširaju. U samo jednom danu kod njega se ne menja ništa, a kod preostala tri junaka menja se apsolutno sve.
Šta mi se dopalo?
Radmila: Knjiga sa sobom nosi mnogo poruka od kojih je glavna upravo da da smo sami sebi najveći neprijatelj, ili pak prijatelj shodno tome kakve su nam misli.
Dopala mi se ideja o radnji koja je smeštena u jedan dan iz koje su proistekle četiri priče. Izuzetno dobro osmišljena i oblikovana priča i odlično izgrađeni likovi u knjizi doprinose utisku da je ovo knjiga koja pronalazi put do svakoga.
Šta mi se nije dopalo i da li bi ekranizacija knjige bila moguća?
Ana: Ovoj knjizi ne mogu da nađem manu, iako su mi postupci nekih likova na momente bili nerazumljivi. U tome i jeste poenta, jer nikad ne znamo kako bi se mi izborili sa svojim strahovima u situacijama u kojima su se junaci ove priče našli. Ništa mi ovde nije nedostajalo, niti bilo suvišno.
Igrom slučaja, relativno skoro sam odgledala odličnu hrvatsku seriju „Uspeh“ sa Uliksom Fehmijuem u jednoj od glavnih uloga. Tokom čitanja knjige, sama radnja me je nekako podsetila na ovu priču, a Oliver je za mene bio Uliks. Atmosfera knjige je takva da tokom čitanja zamišljate junake u svojoj glavi, tako da smatram da ovde ima materijala za odličnu ekranizaciju.
Citati:
Knjiga pored toga što vas tera da razmišljate nosi sa sobom niz poruka koje smo pominjale, pa tako i citati koje smo izdvojile:
Radmila:
Svaki korak je hrabrost za sebe, pobeđivanje stvarnosti koja joj je podvaljena.
Neznanci koje doista ne poznaješ daleko su manje štetni od neznanaca sa kojima živiš.
Ana:
Šteta što djeca ne mogu svjedočiti ljubavi kojom ih gledamo dok spavaju. Ta je najnežnija. Najtočnija. Nekoj djeci možda i jedina u koju ne bi posumnjala.
Presuda:
Ana: Ceo život, nekom lančanom reakcijom, povezan je paralelnom sudbinom ljudi koji su svuda oko nas. Kroz efekat leptira opisano je to kako ljudi utiču jedni na druge. Čitajući o likovima u romanu, preispitujemo i svoje strahove i misli, one koje su skivene u najdubljim uglovima naše svesti. Odličnu knjigu čine emocije i dugo razmišljanje nakon poslednje pročitane stranice i zato, od mene čista petica!
Radmila: Složila bih se sa tobom i dodala još jednom da svako od nas obrati pažnju na ljude u svom okruženju I da shvati da svako od nas u najdubljem delu srca nosi neku tajnu samo nama znanu koja sa sobom možda nosi mnogo tuge. Ne leči svako tugu suzama, neko i cigaretama ma koji to broj bio.
